Говор мајора Гавриловића херојским браниоцима Београда 7. октобра 1915. године

Октобра 1915. године, када је Србија била суочена са удруженим нападом Аустроугарске, Немачке и Бугарске, Срби су се нашли у борби са вишеструко надмоћнијим непријатељем, а током одбране Београда командант Другог батаљона Десетог пука, мајор српске војске Драгутин Гавриловић, издао је 7. октобра својим саборцима заповест која је упамћена као сведочанство беспримерног херојства.

Пошто су инвазионе аустроугарске трупе успешно потучене на тлу Србије, на Церу и Колубари, 1914. године, што су такође биле прве велике победе савезника у Првом светском рату, после вишемесечног примирја, октобра 1915. нападнута Србија нашла се у неупоредиво тежој ситуацији.

На Србију су тада, осим снага Аустроугарске, напале и немачке формације под командом фелдмаршала Аугуста фон Макензена, да би потом уследио и бугарски напад са леђа.

Инвазионе аустроугарске и немачке трупе пробиле су се преко Дунава на приобаље доњег Дорћола после даноноћног разорног артиљеријског дејства, почев од 5. октобра.

Сматра се да је на град падало свакодневно око 30.000 артиљеријских пројектила.

Иначе разорени Београд у претходним борбама, преко Дунава су тада гађале и знамените „Дебеле Берте“, у то време најразорније артиљеријско средство, супер-тешке хаубице калибра 420 милиметара.

Поред херојског отпора српских бранилаца, инвазионим снагама успело је искрцавање пешадије на доњи Дорћол, где су затим уследила блиска борбена дејства, уз стравичне губитке.

Одбраном Београда командовао је генерал Михаило Живковић.

Грчевите борбе трајале су непрестано, уз несебичну помоћ и жртвовање грађана Београда, цивила.

ФОТО: Компас/Илустрација

Командант Другог батаљона Десетог пука, мајор српске војске Драгутин Гавриловић, тог 7. октобра 1915. године, уочи јуриша, обратио се војницима Другог и делом Трећег батаљона Десетог пука, као и припадницима Сремског добровољачког одреда, последњој одбрани српске престонице у Првом светском рату, следећим речима:

– Јунаци! Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.

– Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више да бринете за ваше животе, они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!

У јуришу који је уследио изгинули су готово сви браниоци, а мајор Гавриловић је тешко рањен.

Говор, односно обраћање мајора Гавриловића, изречено у најтежим тренуцима стравичне борбе, забележио је Ђорђе Рош, млади потпоручник, који се тада налазио уз мајора Гавриловића.

ФОТО: Ivy Close Images/Universal images group/Profimedia

Током јуриша Рош је тешко рањен. Непријатељски пројектил му је прошао кроз мали мозак. Иако трајни инвалид, пошто су га лекари отписали, после дуготрајног лечења успео је да пронађе начин да се прикључи српској војсци на Солунском фронту, уз помоћ Црвеног крста, преко Швајцарске. На Солунском фронту успео је чак да постане ваздухопловац, да би у међуратном периоду био један од најуспешнијих пословних људи Краљевине Југославије и несебични мецена српске Цркве.

Гавриловићев говор Рош је објавио у књизи „На Дунавском кеју 1915“, објављеној 1931. године у Београду, у којој је, као непосредни учесник, описао борбе бранилаца Београда октобра 1915. године.

Упркос надљудским напорима бранилаца, пад града био је неминован након тродневних борби.

Српска војска ће потом наставити борбе, после узмака преко планинских врлети од Косова, односно Метохије, до Јадрана у зиму 1915/1916. године, а после опоравка на Крфу, на Солунском фронту.

Пораз Централних сила у јесен 1918. године био је последица чињенице да су Срби средином септембра те 1918. пробили Солунски фронт, што је довело до капитулације Бугарске, затим Турске, а потом и Аустроугарске 3. новембра 1918. године.

Херојским браниоцима Београда немачки окупатори подигли су, по наређењу фелдмаршала Макензена, јединствени споменик на заједничком гробљу погинулих ратника на падини Кошутњака према Сави, на којем је уклесан натпис: „Овде почивају српски јунаци“.

ФОТО: Компас/Илустрација