Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је данас да је од почетка ове године исплаћено 70,4 милијарде динара за пољопривреду што је, како је рекао, скоро 50 одсто више него у истом периоду прошле године, истичући да су пољопривредни приноси ове године “изванредни“ и да ће принос пшенице у просеку бити око шест тона по хектару.
Гламочић је рекао да се очекује да ће просечан принос пшенице бити на нивоу прошлогодишњег који је, како је рекао, био одличан.
– Екстремно ниски приноси су од 3,5 до четири тоне, и то су појединачни случајеви, углавном у делу Баната, али има приноса и од 10, 11, 12 тона по хектару, тако да ће просек бити око шест тона. Ове године је пшенице више засејано, пошто је толерантнија на сушу, мањи је ризик у односу на кукуруз – рекао је Гламочић.
Говорећи о формирању цене на берзи, указао је да цену пољопривредних производа као што су пшеница, кукуруз, соја и сунцокрет не формира држава већ “велики играчи“ на тржишту, попут земаља Јужне Америке, САД, Русије.
– Ту се формира цена, а оно што ми можемо да урадимо је максимална примена најмодернијих технологија: агротехнике, ђубрива, заштите, све што можемо, јер што је већи принос, цена је конкурентнија – рекао је Гламочић и додао да је тренутна цена пшенице на берзи око 20 динара.
Гламочић је рекао да држава издваја највећи део подстицајних средстава управо за пољопривреду да би се сачувала села и подржали пољопривредници, и додао да Србија издваја 7,2 одсто буџета за пољопривреду, двоструко више од земаља у окружењу, и да има три пута већи буџет од националних буџета земаља ЕУ.
Министар је казао да новац који се даје за пољопривреду није “добро распоређен“ и додао да је намера да пољопривредници који се баве повртарством, воћарством, цвећарством и сточарством добијају веће подстицаје од оних који узгајају пшеницу или кукуруз.
– У наредном периоду ћемо средства стимулисати да онај ко се бави повртарством или воћарством добије по хектару више него онај што ради пшеницу и кукуруз. Ако производите пшеницу и кукуруз, имате приходе 1. 500 до 2. 000 евра максимум годишње. Ако радите повртарство или воћарство, можете имати 10, 15, 20, 50, па до 100.000 евра по хектару прихода. Замислите колико би држава била богатија и онда кажемо: ‘Па зашто нисмо као Холандија’. Па управо зато што се морамо усмерити, ја стално говорим – морате се престројавати, улазити у интензивније делатности – рекао је Гламочић.
