Министар пољопривреде Драган Гламочић поручио је данас на, 33. Копаоник бизнис форуму да аграрна политика не може да се води на улици и под притиском трактора и додао да протести пољопривредника у Србији јењавају.
– Заокрет не може да буде брз, зашто сам то рекао? Зато што у претходном периоду, а ја нисам поборник великих, директних подстицаја, аграрна политика је у једном моменту почела да се води под притиском улице, под притиском трактора и под тим се попуштало“, рекао је Гламочић на панелу „Од фарме до будућности: Трансформација агропрехрамбеног сектора“.
Гламочић је истакао да ни сада није попустио у свом ставу да се тако не може водити аграрна политика.
– Ја сам то и сада поручио када су у току протести, али ево сад једњавају, и ни сада нисам попустио, а рекао сам – не може се политика водити на улици, ко има већи трактор, ко више људи изведе – рекао је Гламочић.
Како је казао, ако се узме да Србија има око 500.000 трактора и онда неко изведе 900 трактора на путеве и на бази тога тражи мере и подстицаје.
– Једноставно ја и мој тим у министарству то можемо да радимо само на бази аргумента и чињеница – рекао је Гламочић.
Казао је да ће у плановима минситарства за наредни период прва идеја водиља бити стратегији за прехрамбени суверенитета Републике Србије која је сада на јавној расправи.
– Тренутно сектор који нам највише шкрипи јесте сектор свињарства. Не треба нам пуно да га унапредимо и његову конкурентност да подигнемо. И то је првенствено сектор где треба доминантно учешће да узму управо велике компаније које су данас овде присутне – рекао је Гламочић.
Министар је рекао да Србија има велики број малих газдинстава, као и средњих газдинстава.
– Не може заокрет никада да буде нагао и да било што направимо, свака грешка може да направи неке озбиљне последице. Нама је сигурно учешће, у зависности од гране до гране, 70-80 одсто малих и средњих газдинстава. Ми једноставно не можемо делити људе на велике или како често кажу на тајкуне или не знам на мале. Без малих и средњих не можемо да сачувамо села нити државу, као ни територију, али исто тако без велике компаније које су доминантни извозници, који доносе нове технологије, знања, Србија никад не може. И моја је улога да управо нађем неки баланс средину између једног и другог, а да не направимо неку штету – казао је Гламочић.
Он је додао да постоје три конкретна циља.
– Први ће бити инвестиција и модернизација. Значи да се структура наше механизације, опреме и било чега другога, значи, иде у том смеру да се мења. Морамо променити да имамо свега, не знам, хиљаду и нешто газдинстава који користе прецизну пољопривреду. Не би то да су подаци тачни, али евидентно је да имамо мали број. Значи, морамо ту уложити и зато су мере у том делу – навео је Гламочић.
Каже да је циљ да до краја 2028. године имамо најмање 25 одсто активних комерцијалних газдинстава која треба да реализују бар једну верификовану инвестицију.
– Да једноставно пратимо инвестиције које ће се дешавати. Даље, оно што сам рекао, мерићемо ефект да сваки динар, да барем добијемо два динара и приватних улагања. Ја се понекад нашалим, мени је најсигурнији подстицај када држава да динар, а она друга страна да свој динар, онда ће максимално да чувају овај динар од државе. Свака варијанта директних подстицаја, без правдања, без инвестиције, без визије, једноставно по мени је губљење новца – навео је Гламочић.
Напомено је да су паре код неких пољопривредника често завршавале у куповинама некретнина, кола и слично. Он је рекао да ће усмерити новац и на други циљ, а то је раст расконкурентност и додате вредности.
– Треће, радићемо на повећању квалитета, одрживости и усклађивању са ЕУ агендом. Видели сте у последње време да смо се максимално ангажовали у том делу, пољопривреда има највећи посао од свих – рекао је министар.
Каже да је рок померен до јуна и да сваког понедељка имају у влади састанак са тимом за ЕУ која ради на припремама за највећу агенду – кластер 5.
– Значи 10 системских закона још морамо да донесемо до јуна, међу којима су многи важни управо због нас, не због Европе, јер све смо оставили то што је тешко негде за крај. Наравно, мора се тежити томе да они буду и практични, да их урадимо како треба. Значи, морамо развити стандарде, јаче шеме квалитета, наравно, следљивост и безбедност хране поштовати максимално. Морамо рачунати на то да повећамо отпорност на ризике као што је осигурање, наводњавање, да радимо даље. План нам је да повећамо обухвате осигурања и повећава се из године у годину – рекао је Гламочић.
У Прељини код Чачка одржан је састанак представника кабинета министра пољопривреде са представницима пољопривредних произвођача који су претходних дана организовали протесте и блокаде и на њему је постигнут договор са произвођачима млека о конкретним мерама за стабилизацију тржишта, саопштило је раније данас Министарство пољопривреде. Када је реч о залихама сирева, представници произвођача обавештени су да се Министарство пољопривреде већ обратило млекарама које пласирају сир на тржиште, као и да је једна домаћа компанија започела откуп пријављених залиха сирева које се налазе на лагеру.
