,

Геополитика и вештачка интелигенција: Договор САД и Кине о контроли AI немогућ

ФОТО: Компас/Илустрација

Иако Вашингтон и Пекинг све отвореније говоре о ризицима напредне вештачке интелигенције, стручњаци упозоравају да је свеобухватан договор две силе о успоравању и контроли развоја AI готово немогућ. Технологија је постала део њихових најважнијих националних и безбедносних интереса, због чега ниједна страна не жели да ризикује губитак предности, пише Би-Би-Си.

Могућност сарадње могла би да буде једна од тема предстојећег сусрета америчког председника Доналда Трампа и кинеског лидера Си Ђинпинга у Белој кући. Како преноси South China Morning Post, две стране покушавају да уврсте AI у дневни ред разговора.

О вештачкој интелигенцији могло би да буде речи и на могућем састанку америчког министра финансија Скота Бесента и кинеског потпредседника владе Хе Лифенга. Хе предводи кинеско тело задужено за економско планирање, које има важну улогу и у развоју националне AI индустрије.

Ипак, ставови две земље суштински се разликују. Док део руководилаца америчких технолошких компанија тражи успоравање развоја и строже безбедносне мере, Трампова администрација предност даје очувању америчког вођства у технолошкој трци са Кином.

Национална безбедност испред сарадње

Чанг Џун Јан, доцент у програму војних студија Школе међународних студија S. Rajaratnam у Сингапуру, оцењује да су изгледи за споразум Вашингтона и Пекинга изузетно мали.

– Пошто је AI део кључних националних безбедносних интереса обе државе, сарадња на успоравању и безбеднијем развоју технологије веома је мало вероватна – навео је Чанг.

Вештачка интелигенција налази се у средишту америчко-кинеског ривалства јер две највеће светске економије покушавају да стекну предност у технологији која би могла да промени индустрију, одбрану, обавештајни рад и глобалну економију.

ФОТО: janews/Shutterstock

Сједињене Америчке Државе ограничиле су извоз напредних чипова и опреме за њихову производњу у Кину. Пекинг, међутим, наставља да развија сопствене AI моделе, ослањајући се на државну подршку, домаћу индустрију и технологије отвореног кода.

Многи стручњаци сматрају да САД и даље имају предност, нарочито у најмоћнијим моделима, рачунарској инфраструктури и количини приватног капитала. Америчке компаније привлаче стотине милијарди долара инвестиција, док кинеске фирме покушавају да смање заостатак са ограниченијим приступом најнапреднијим чиповима.

Заједнички страх не значи и заједничка правила

Иако Кина одбацује западне „наративе претње“, њени званичници такође упозоравају на опасности које може да донесе неконтролисани развој AI. Пекинг истовремено тражи развој закона, етичких правила и система за спречавање злоупотреба.

Кентон Тибо, виша сарадница Атлантског савета за Кину, сматра да постоје снажни сигнали да Вашингтон и Пекинг деле бар основно разумевање ризика најнапреднијих AI система.

Кинеске компаније могле би да имају и техничку корист од сарадње са америчким стручњацима. То би им омогућило да боље прате како се њихови модели користе изван Кине, као и да брже откривају безбедносне слабости и могућности злоупотребе.

ФОТО: REUTERS/Tingshu Wang
О важности других држава у контексту кинеског мирољубивог опредељења сведоче бројне посете и изјаве председника Ђинпинга

Пекинг је у јулу основао Светску организацију за сарадњу у области вештачке интелигенције, са намером да утиче на обликовање глобалних правила. Си Ђинпинг је на самиту БРИКС-а у Индији предложио и формирање заједнице за AI отвореног кода.

Међутим, заједничко признавање ризика не значи да ће две земље прихватити исте прописе, ограничења или механизме надзора. Ни Вашингтон ни Пекинг не желе да другој страни открију осетљиве податке о моделима, рачунарским капацитетима и војним применама технологије.

Америчке компаније траже успоравање

Позиви за строжу контролу AI појачани су након упозорења бившег истраживача компаније Anthropic Џејкоба Коксона да би наставак садашњег темпа развоја могао да донесе катастрофалне последице. Он је оценио да би за спречавање међународне трке било неопходно некакво координисано успоравање са Кином.

Директор компаније Anthropic Дарио Амодеи потом је затражио успоравање развоја, али тако да Кина не искористи такав потез и преузме вођство. Његов позив подржали су и други утицајни представници америчке технолошке индустрије.

ФОТО: Shutterstock/Gorodenkoff

Директор компаније OpenAI Сем Алтман поручио је да безбедносне технике морају да напредују брже од способности нових модела. Директор компаније Microsoft Сатја Надела оценио је да развој AI не сме да остане под контролом малог броја компанија и институција.

Трамп, међутим, наглашава да је његов приоритет да САД развијају технологију брже од Кине, јер сматра да ће победник AI трке стећи далеко ширу економску и геополитичку предност.

AI као инфраструктура нове индустријске ере

Чејсен Невет, директор хонгконшке компаније Forani Investments, упозорава да се у Вашингтону евентуално кинеско вођство не би посматрало само као пораз у још једној технолошкој трци.

– Ако Кина стекне трајну предност у најнапреднијој вештачкој интелигенцији, то ће бити схваћено као губитак дела стратешке инфраструктуре наредне индустријске ере – оценио је Невет.

ФОТО: REUTERS/Cathal McNaughton
Доналд Трамп

Због тога би разговори Трампа и Сија могли да отворе простор за ограничену сарадњу у спречавању најопаснијих злоупотреба, али не и за широко успоравање развоја. Обе стране истовремено желе безбедније AI системе и страхују да би прихватање ограничења омогућило ривалу да их престигне.

Управо тај сукоб између безбедности и геополитичке предности представља највећу препреку глобалном управљању вештачком интелигенцијом. САД и Кина могу да деле забринутост због истих ризика, али за сада ниједна није спремна да другој повери контролу над технологијом која би могла да одреди распоред моћи у наредним деценијама.