,

Фон дер Лајен: Европска унија не попушта, санкције Русији остају док траје рат у Украјини

ФОТО: REUTERS/Abdul Saboor/Pool

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је данас да ће санкције Европске уније против Русије остати на снази све док Москва не оконча рат у Украјини, истичући да Европа мора да смањи енергетску зависност од иностранства и ојача конкурентност и економску безбедност.

Обраћајући се посланицима Европског парламента на пленарној седници посвећеној закључцима Европског савета од 15. и 16. октобра, Фон дер Лајен је рекла да је Русија прекинула испоруке гаса Европи и да се енергетска зависност може користити као средство политичког притиска.

– Те санкције ће остати на снази док Русија не заустави рат – поручила је Фон дер Лајен.

Нагласила је да ЕУ мора да изгради истинску енергетску унију, унапреди електроенергетске мреже, повећа капацитете за прекогранично повезивање и боље искористи заједничку тржишну снагу у набавци енергената.

Европска комисија ће, како је најавила, израдити план за успостављање европске енергетске уније, са циљем бољег искоришћавања постојећих капацитета и смањења високих трошкова енергије.

Говорећи о конкурентности европске привреде, Фон дер Лајен је истакла да је неопходно довршити јединствено тржиште ЕУ, поједноставити административне процедуре и смањити регулаторно оптерећење за предузећа.

Према њеним речима, предложене мере за поједностављење прописа могле би, уколико буду усвојене, да смање административне трошкове за више од 22 милијарде евра годишње.

Најавила је и иницијативу за спречавање додатног компликовања европских правила приликом њиховог преношења у национална законодавства, као и примену начела према којем би предузећа и грађани исте податке администрацији достављали само једном, уз већу употребу вештачке интелигенције.

Посебну пажњу посветила је економским односима са Кином, упозоривши на раст трговинског дефицита ЕУ и кинеске индустријске капацитете који, према њеним речима, нарушавају конкуренцију на европском тржишту.

Фон дер Лајен је навела да је трговински дефицит ЕУ у размени са Кином 2025. године достигао милијарду евра дневно.

ФОТО: Savvapanf Photo/Shutterstock

Према њеним речима, кинеске компаније добијају и до осам пута више субвенција него упоредиве компаније у земљама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), што ствара притисак на европску индустрију, радна места и производне погоне.

Навела је да је дијалог са Пекингом већ донео одређене резултате, укључујући договор о смањењу царина на производе из ЕУ у вредности од готово четири милијарде евра, као и већу предвидљивост у вези са кинеским извозним ограничењима за ретке земне елементе и магнете.

Као пример напретка издвојила је договор о ограничавању извоза кинеских хибридних возила у ЕУ на годишњу квоту од 350.000 возила, што би, према њеним речима, требало да смањи извоз за око 45 одсто.

Фон дер Лајен је истакла да ЕУ мора да буде спремна да примени трговинске заштитне мере када дијалог не даје резултате, као и да смањи зависност од појединачних добављача стратешких сировина и технологија.

Најавила је да ће Европска комисија у децембру представити пакет мера под називом „Diversify EU“, чији је циљ диверсификација ланаца снабдевања, као и нови инструмент за брже реаговање на економске притиске и пакет солидарности како ниједна чланица Уније не би била препуштена сама себи.

Говорећи о миграцијама, председница Европске комисије оценила је да је европски приступ дао резултате, наводећи да су нерегуларни преласци граница смањени за 56 одсто у последње две године, а за додатних 34 одсто од почетка ове године. Број захтева за азил, према њеним подацима, смањен је за 19 одсто, док се стопа враћања особа које немају право боравка у ЕУ готово удвостручила у последњих пет година и сада премашује 30 одсто.

ФОТО: PX Media/Shutterstock

Најавила је да ће Комисија предложити јачање мандата и капацитета Европске агенције за граничну и обалску стражу Фронтекс, укључујући подршку државама чланицама у поступцима враћања миграната.

Фон дер Лајен је најавила и да ће до краја године бити представљен европски оквир за хитно реаговање на ванредне претње на спољним границама ЕУ.

Према њеним речима, Русија и Белорусија користе миграције као средство притиска, док поједини државни и недржавни актери намерно подстичу масовна кретања становништва како би преоптеретили институције, изазвали страх и поделили европске државе.

– Увек ћемо бити место које штити људе који беже од рата и прогона – поручила је Фон дер Лајен, додајући да грађани морају да имају поверење у систем који обезбеђује примену правила, сигурност граница и заштиту слобода.

Закључила је да европске државе морају да ускладе одговорност за прихват тражилаца азила са солидарношћу према чланицама које су под највећим миграционим притиском.