,

Фолксваген производи делове за израелску „Гвоздену куполу“

ФОТО: Shutterstock/aquatarkus

Одбрамбене компоненте за израелску Гвоздену куполу, могле би ускоро да се производе у Немачкој, а како медији пишу, за то су „виђени“ погони Фолксвагена.

Ова идеја, део је стратегије немачке аутоиндустрије, која годинама бележи пад профита услед трансформације тржишта, па је одлучила да своје производне капацитете, искористи у друге сврхе. План активно подржава влада Фридриха Мерца, пишу Новости.

Иако савезна влада у Берлину нема удео у Фолксвагену, покрајина Доња Саксонија поседује скоро 12 одсто акција и петину гласачких права. Ако се потврди, сарадња Фолксвагена и израелске компаније била би до сада највећи пример окретања индустријског гиганта од традиционалног пословања ка сектору одбране који тренутно расте.

Фолксвагенова подружница МАН производи војне камионе заједно са немачком компанијом Рајнметал, а овај дил донеће највећу укљученост Фолксвагена у индустрију наоружања још од Другог светског рата, кад је производио возила и бомбе за нацисте. Фајненшел тајмс наводи, наиме, да ова компанија води разговоре са израелском фирмом Рафаел адванст дифенс системс о могућој сарадњи која би подразумевала можда и потпуни прелазак производње са аутомобила на војну опрему у централном погону у Немачкој.

План укључује претварање Фолксвагенове фабрике у Оснабрику, која се носи са тешкоћама, у погон за производњу компоненти за систем ПВО Гвозедна купола израелске државне компаније.

Фолксваген би производио војна возила и друге компоненте за куполу, али не и саме ракете. Производња би могла да почне у року од годину и по. Из Фолксвагена поручују да се „производња оружја искључује и убудуће“. Циљ је да се сачува свих 2.300 радних места у Оснабрику. Особа упозната са плановима каже да „амбиција иде на то да број запослених и порасте, јер је потенцијал огроман“. Исти анонимни саговорник истиче да је „индивидуална одлука радника да ли желе да буду део оваквог пројекта.“

ФОТО: Profimedia

Од почетка рата у Украјини, вредност европских војних компанија се удвостручила и утростручила. Европске владе, драстично су повећале и наставиле да увећавају војну потрошњу, при чему су чланице ЕУ, само лане, на одбрану потрошиле скоро 400 милијарди евра.

Паоло Сурико, професор економије на Лондонској школи бизниса који се бави иновацијама у области одбране, каже да је прелазак индустријских фирми у сектор одбране кључан како би повећање потрошње у одбрани донело шире економске користи.

Фолксваген планира да до 2030. укине 50.000 радних места у Немачкој, пошто је профит пао на најнижи ниво за последњу деценију.Европски произвођачи аутомобила суочавају се са низом изазова, од потешкоћа повезаних са електрификацијом до појачане конкуренције из Кине. Генерални директор аутомобилског гиганта, Оливер Блуме, рекао је акционарима да „Фолксваген група, која између осталог поседује , Порше, Шкоду и Ауди, послује у суштински другачијем окружењу“.

БАСФ у Кини

БАСФ, највећа хемијска компанија на свету са седиштем у Немачкој, отворила је мега-постројење у кинеском граду Џанђанг. Рекордна појединачна инвестиција у историји компаније од скоро девет милијарди евра, повезана је са ризицима, али се очекује и огроман раст промета. „Овде се види колико смо тесно повезани са Кином, упркос свим дебатама о превеликој зависности од кинеског тржишта“, поручила је, на отварању, Катерина Рајхе, немачка министарка привреде и подсетила да половину светске потражње за хемикалијама отпада на Кину. Постројење је намењено кинеском тржишту, а евентуални извоз, биће могућ само у Југоисточној Азији.

БАНЕР