Филип Грбић: Тиранија пленума

Илустрација уз колумну Филипа Грбића „Тиранија пленума“: маказе које секу класје жита.ФОТО: Компас/Илустрација

Као што не можете сејати коров и очекивати да никну руже, тако не можете ни методама револуционарног анархизма да градите правну државу. Добре намере оних који сеју не могу да измене природу семена

Од античких времена кружи анегдота о прећутном разумевању међу тиранима. Укратко, коринтски тиранин Перијандар послао је гласника милетском тиранину Трасибулу како би од њега добио савет о томе како да учврсти власт. Трасибул је извео гласника на житно поље и, ходајући у тишини, кидао класје које се уздизало изнад осталог растиња. Милетски тиранин, дакле, није изустио ниједну реч, а гласник се вратио у Коринт уверен да није добио никакав одговор. Међутим, тиранин је разумео поруку тиранина. Хоћеш да учврстиш власт? Посеци класје које штрчи. Уклони грађане који се истичу. Универзални императив сваке тираније.

Пленуми управо томе служе. Да посеку класје које штрчи. Да одузму глас онима који се истичу. Да укину личност, да задаве таленат, да клевећу врлину не би ли тако наметнули гвоздену владавину анонимне просечности. Савремени тиранин не мора да иде у житна поља, довољно је да пошаље свом партнеру записнике са студентских пленума.

Пленуми управо томе служе. Да посеку класје које штрчи. Да одузму глас онима који се истичу. Да укину личност, да задаве таленат, да клевећу врлину не би ли тако наметнули гвоздену владавину анонимне просечности

Пленум, као облик параинституционалног самоорганизовања, није плод политичке инвентивности нове генерације српских студената, као што то многи мисле. Његова организациона начела подробно су изложена у приручнику под називом Блокадна кухарица који је 2009. године у Загребу објавио Центар за анархистичке студије. Овај приручник је све само не идеолошки неутралан текст. Однос средстава и циљева у политици није произвољан, као да је ту реч само о тактичком избору метода које могу донети успех.

Циљеви одређују средства, али једнако важи и обрнуто – средства одређују циљеве. Однос средстава и циљева у политици, дакле, није спољашњи, већ унутрашњи. Постоји структурна међузависност између циљева и средстава. Другим речима, ако су вам циљеви правна држава, грађанска слобода и економско благостање, онда до тих циљева никада нећете доспети док год се служите пленумима и њиховим близанцима зборовима.

У политици, као и у природи, постоји органска веза између семенаи плода. У семену је већ садржан принцип развоја будућег организма. Као што не можете сејати коров и очекивати да никну руже, тако не можете ни методама револуционарног анархизма да градите правну државу. Добре намере оних који сеју не могу да измене природу семена.

Избори су прошли, Блокадна кухарица више није тема која се експлоатише ради пропагандних учинака. Они који су освојили власт тако што су примењивали њене рецепте одговорни су за безакоње и тоталитарно једноумље које је наступило после победе Студентске листе. У тоталитарном друштву улизице и денунцијанти праве каријере. Куцнуо је час за савитљиве типове чија професионална безначајност и морално ништавило постају најбоља препорука за власт која не подноси критику.

Рецимо, о новом главном уреднику Информативног програма РТС-а, извесном Ускоковићу, нико у новинарском свету није чуо, све док се није недавно прославио када је прочитао имена својих колега чије је радне досијее на увид захтевао пленум Факултета драмских уметности. Пленум тражи увид у професионалне биографије! За сечу класја које штрчи на РТС-у пленум је регрутовао извесног Ускоковића који денунцира своје колеге док саопштава како су „новинари слободни да самостално и професионално обављају свој посао, ослобођени политичких притисака и утицаја“.

Какав желудац има тај Ускоковић кад може у истом говору да сваридвомисао: „смо сви под лупом, прате сваки наш покрет, реч“ и „новинари су ослобођени политичких притисака и утицаја“. За такву душевну шизму није способан човек без својстава, већ својство без човека. Управо таква сива зона људског рода по мери је пленума. Јер пленуми су ти који сада све нас држе под лупом и прате сваки наш покрет и сваку нашу реч.

Љиљана Смајловић је под рефлекторе студијског светла из таме зборашких коридора извела пацова-кугоношу, Ратибора Тривунца, чувеног Полиграфа Полиграфовича домаће левичарске сцене. Тривунац би за своју ствар много више учинио да се уздржао од интервјуа и наставио у тами да штампа српски превод Блокадне кухарице. Али самољубље је одувек било неодољиво искушење за вође универзитетских левичарских секти.

Тренирали су српски левичари-блокадери 2006, 2011. и 2014. године на Филозофском и Филолошком факултету. Док су се студенти у својим захтевима ограничавали на питања висине школарина, доценти и професори сматрали су их опасним авантуристима. Али када је обарање Александра Вучића постало једини циљ пленума, одједном блокаде факултета више нису биле незаконите и насилне, него величанствене. Полиграф Полиграфович је дочекао својих пет минута славе.

Ускоро долази време узајамних разочарања на релацији Студентска листа – пленуми. Студентски пленуми су били ти који су се изборили за победу на изборима, а не њихови кандидати који су сви до једног лишени политичког ауторитета. Пленум по дефиницији захтева непосредну, а не представничку демократију

По свој прилици, ускоро долази време узајамних разочарања на релацији Студентска листа – пленуми. Студентски пленуми су били ти који су се изборили за победу на изборима, а не њихови кандидати који су сви до једног лишени политичког ауторитета. Међутим, пленум по дефиницији захтева непосредну, а не представничку демократију. Хоризонталну, а не хијерархијску организацију друштва.

Посланици и будући државни функционери Студентске листе имају избор да буду поданици пленума, то јест пуки оперативци новог левичарског тоталитаризма (попут Ускоковића), или да раскину везу с пленумима који никада нису били само средство политичке борбе. Пленуми не постоје због надметања на демократским изборима, него због промене друштвеног уређења. Демократија нужно завршава у тиранији, говорио је Платон, а прекомерна слобода води у ропство.