Када је Џо Бајден у јулу 2024. објавио да ће ракете „Томахавк” бити распоређене у Европи, његови савезници на континенту одахнули су с олакшањем. То оружје, домета до око 2.500 километара, требало је да буде стационирано у Немачкој као јасан знак америчке посвећености НАТО-у и европској безбедности. Оно што Бајден није рекао, али што су војни врхови НАТО-а веома добро знали, јесте да су „Томахавци” требало да попуне опасну празнину у способности Европе да се брани од Русије.
Иако је Европа располагала залихама „Томахавка” лансираних са мора, као и сличним ракетама дугог домета, није имала копнену верзију таквог оружја, а управо она је била неопходна за гађање циљева дубоко унутар Русије, попут база подморница и војних аеродрома.
Другим речима, „Томахавци” су били од кључног значаја, и што пре би били распоређени у Немачкој, усмерени ка руским базама, то боље, пише Euronews Србија.
Погоршање ситуације
Почетком маја Доналд Трамп шокирао је европске савезнике обуставивши испоруку „Томахавка” усред спора са Немачком, чиме је европска слабост у домену ракета дугог домета поново огољена.
Берлин се сада налази на раскрсници: може поново да се обрати Американцима и моли за ракете, да слично наоружање потражи на другом месту или да значајно убрза заједнички европски пројекат развоја ракета дугог домета.
Можда најбољи показатељ озбиљности ситуације јесте то што Немци изгледа покушавају све три опције истовремено.
Борис Писторијус, немачки министар одбране, требало би следеће недеље да отпутује у Вашингтон у својеврсну дипломатску офанзиву шарма: нада се да ће од САД купити „Томахавке”, уместо да они буду само повремено распоређивани, како је предвиђао Бајденов план.
ФОТО: Maxim Elramsisy/ShutterstockПолитички кругови у Берлину страхују да су односи са САД толико нарушени да би немачки министар могао чак да има проблема да обезбеди састанак са Питом Хегсетом, америчким секретаром за одбрану.
То би могло да објасни зашто су немачки званичници организовали неуобичајено дугу четвородневну посету Вашингтону, надају се да ће тако повећати шансе да пронађу слободан термин у Хегсетовом распореду.
Чак и ако САД пристану да продају „Томахавке”, чија се цена процењује на око 3,4 милиона долара (2,5 милиона фунти) по комаду, остаје низ других проблема, пре свега могуће огромно увећање цене које би Американци могли да траже.
– Чак и када би Бундесвер купио „Томахавке“ за сопствене потребе, они не би стигли у немачке руке пре 2029. године и то под претпоставком да се рокови испоруке нису променили због рата са Ираном – рекао је Рафаел Лос, немачки стручњак за безбедност из Европског савета за спољне односе (ЕЦФР), за британски Телеграф.
– Пошто су САД употребиле велики број тих ракета у рату против Ирана, веома је вероватно да би нове испоруке касниле. А чак и тада, то би и даље била способност под америчком контролом, уз америчка ограничења када је реч о њиховој употреби и евентуалном трансферу другим државама. Немачка, на пример, не би могла да их проследи Украјини без сагласности САД. – додао је он.
САД су, према извештајима, током рата против Техерана испалиле чак 850 „Томахавка”, док се Јапан и Јужна Кореја већ суочавају са кашњењима у испоруци својих ракета.
Упркос тим проблемима, куповина „Томахавка” и даље се сматра најпожељнијим решењем.
– Та америчка способност је проверена у борби, доступна је и већ се производи. Било какав немачки или европски пројекат трајао би годинама – рекао је Рафаел Лос.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Украјинска веза
Британски Телеграф сазнаје да би земља која би на крају могла да притекне Немачкој у помоћ и Европи обезбеди привремени систем ракета дугог домета могла да буде управо Украјина.
– Немачка и даље покушава да купи „Томахавке“ и/или да их производи по лиценци у Немачкој, али друга могућност је сарадња са Украјином – рекао је дипломатски извор из Берлина за британски лист.
– Техничка стручност тамо за сада је више усмерена на област дронова него на капацитете за ударе великог домета, али Украјинци су показали да могу веома брзо да напредују – додао је извор.
Током посете Кијеву пре две недеље, Борис Писторијус је са својим украјинским колегом Михаилом Федоровим најавио ново партнерство у развоју дронова дугог домета, способних да погађају циљеве дубоко унутар непријатељске територије.
Двојица министара саопштила су да ће тај споразум омогућити Берлину приступ „најсавременијим беспилотним системима свих домета”.
На први поглед то може деловати као поређење неупоредивог – украјински дронови наспрам америчких ракета, али стручњаци сматрају да је развој технологије последњих година замаглио границе између те две врсте оружја.
Фабијан Хофман, аутор безбедносног билтена Missile Matters, навео је као пример иранске самоубилачке дронове „Шахед”, за које тврди да се, у суштини, могу сврстати међу ракете, јер лете у једном правцу и експлодирају при удару у мету.
ФОТО: Anelo/ShutterstockСамостални пут
Поред преговора са Американцима и Украјинцима, Немачка жели да убрза и пројекат „Европски приступ ударима дугог домета” (ELSA), који је од почетка замишљен као трајно решење за европски недостатак ракета великог домета, док је Бајденово обећање о „Томахавцима” требало да послужи само као привремена мера.
Програм, у којем учествују Италија, Француска, Немачка, Пољска, Шведска и Уједињено Краљевство, у почетку је имао циљ да до 2030. године развије европску ракету домета око 2.000 километара.
Могуће је да се пројекат убрза, али постоји мало наде да би био спреман довољно брзо да се избегне потреба за америчким или украјинским привременим решењима.
Најмоћније оружје у европским арсеналима укључује британске ракете „Trident II” и француске „М51”, обе лансиране са подморница и типа балистичких ракета, као и немачку ваздушно лансирану крстарећу ракету „Taurus KEPD 350”.
Али сва та три система не могу да се пореде са руским РС-28 „Сармат”, познатим и као „Satan 2”, који има процењени домет од око 35.000 километара и за који Русија тврди да је ове недеље успешно извршио пробно лансирање.
Постоје и бројни други „недостаци у способностима” које би требало решити како би ELSA могла правилно да функционише.
Један од њих је потреба за успостављањем европске „команде и контроле” (C2) структуре, која би била задужена за идентификацију циљева које би нове ракете дугог домета гађале.
Постојала би, како се наводи, европска војна верзија политичког тела НАТО-а, које би доносило одлуке о циљевима и употреби.
Осим тога, Европа мора да унапреди сателитске комуникације, копнену противваздушну одбрану и електронско ратовање, укључујући SEAD (неутралисање противничке ПВО). На пример, америчке снаге су у Венецуели у кратком времену онеспособиле противваздушне и командне системе у Каракасу, отварајући пут специјалним операцијама.
ФОТО: REUTERS/Nadja WohllebenИзјаве Фридриха Мерца покренуле кризу
На први поглед, криза око „Томахавк” ракета почела је због неколико непромишљених изјава Фридриха Мерца, немачког канцелара, током посете школи у Зауерланду.
Мерц је тада изјавио да Иран „понижава” Сједињене Државе својим лукавим преговарачким тактикама.
За многе је то била отворена констатација чињеница, али лидери ЕУ су врло свесни да вређање непредвидивог америчког председника никада не пролази без последица.
Након тога, Трамп је на својој мрежи Truth Social покренуо низ напада на Мерца, повукао 5.000 америчких војника из Немачке и укинуо обећање о „Томахавцима”.
Критичари тврде да су Мерцове изјаве нанеле удар европској одбрани у тренутку појачаних тензија са Русијом. Али немачки стручњаци сматрају да је то само симптом дугорочног удаљавања САД од Европе.
Трамп већ дуго жели смањење америчког присуства у Европи, а западни званичници сматрају да Европа мора хитно да смањи зависност од америчке војне моћи.
