Министри унутрашњих послова и надлежни за миграције из 18 земаља Европске уније (ЕУ) и држава ван Уније састају се данас у Минхену како би разговарали о даљем пооштравању европске миграционе политике, јачању спољних граница, већој улози европске агенције за заштиту граница Фронтекс и ефикаснијем враћању миграната који немају право да остану у Европи.
Немачки министар унутрашњих послова Александер Добринт заложиће се за „спровођење промене курса миграционе политике“, а међу приоритетима састанка биће даље унапређење Европског пакта о миграцијама, доследније пооштравање спољних граница ЕУ и убрзавање повратка миграната.
Портпарол Добринта рекао је за немачке медије да би Фронтекс могао да буде трансформисан у „агенцију за заштиту граница и стварни повратак“, чиме би тој институцији, наводи Дојче веле, била поверена већа улога у контроли граница и спровођењу поступака враћања.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Тренутно су за враћање тражилаца азила чији су захтеви одбијени одговорне државе чланице ЕУ.
На састанку ће учествовати и белгијска министарка за азил и миграције Анелин ван Босајт, која ће се заложити за јачање спољних граница ЕУ, снажнију улогу Фронтекса и ефикасније враћање особа које немају право да остану у Европи.
Ван Босајт ће, уочи предлога Европске комисије о будућности европске граничне агенције, који се очекује крајем октобра, истаћи да Европа мора бити способна да брже и одлучније реагује на својим спољним границама како би контролисала нерегуларне миграције и спречила лак приступ територији ЕУ, пише „Браселс тајмс“.
Она ће се заложити и за већу улогу Фронтекса у процесу враћања миграната, као и за снажније подстицаје државама ван ЕУ да прихвате своје држављане којима није дозвољен останак у Европи.
Према њеним речима, ЕУ би требало више да користи своју економску и дипломатску тежину и да сарадњу у области враћања повеже са другим односима са трећим земљама.
– Пакт о миграцијама био је важан први корак, али сам по себи није довољан – рекла је белгијска министарка, истичући потребу за јачањем заштите спољних граница и обезбеђивањем ефикасног спровођења одлука о повратку.
Као могуће полуге притиска навела је визну политику, трговину и развојну помоћ.
Немачка, Данска, Аустрија, Холандија и Грчка требало би да одрже и одвојене разговоре о формирању депортационих центара, односно центара за повратак у трећим земљама.
Берлин се, према оценама медија, нада да ће до краја године постићи договор са једном земљом у Африци, а могуће и у Азији.
Министри ће разговарати и о томе како ЕУ може боље да реагује када спољне границе изненада буду изложене снажном миграционом притиску, попут недавног масовног преласка границе између Марока и шпанске ексклаве Сеуте.
На дневном реду биће и прва искуства у примени Европског пакта о азилу и миграцијама, који је ступио на снагу 12. јуна.
Белгија сматра да би Пакт требало детаљно преиспитати након годину дана примене, у јуну 2027, како би се утврдиле препреке и проценило где би правила могла да буду једноставнија и ефикаснија.
Еурактив је раније објавио да неколико држава чланица већ тражи измене и поједностављење Пакта, док Ван Босајт сматра да би документу најпре требало дати довољно времена да покаже резултате у пракси.
Састанку ће присуствовати и европски комесар за унутрашње послове и миграције Магнус Брунер, док се очекује учешће представника укупно 18 земаља ЕУ и држава ван Уније, међу којима је и Велика Британија.
