Док сукоб у Донбасу стагнира, удари дубоко на руској територији показују нову тежњу Кијева за јачом преговарачком позицијом пред јесен
Исцрпљујући сукоб у Украјини ушао је у нову, изузетно интензивну фазу коју карактеришу до сада незабележени масовни напади дроновима дубоко унутар територије Руске Федерације, разорни ваздушни контраудари по украјинским градовима, као и драстично подизање улога на дипломатском плану. Док се на копненом фронту у Донбасу и око Покровска настављају исцрпљујуће позиционе борбе, прави фокус сукоба пренео се на енергетску инфраструктуру, небо изнад Москве и јачање геополитичких притисака. Сукоб је у претходних недељу дана потврдио тенденцију ширења географских оквира ратних дејстава, претварајући позадинске економске циљеве у примарне мете.
Највећи војни и медијски одјек имали су масовни украјински напади беспилотним летелицама на циљеве у Москви и широј околини. Украјинска стратегија „преношења рата на руску територију“ достигла је врхунац када су беспилотне летелице погодиле московску рафинерију нафте и један тржни центар у престоници, изазвавши велике пожаре и привремено затварање аеродрома. Ова ваздушна операција наставила се током викенда, да би у ноћи између 21. и 22. јуна руска противваздушна одбрана пријавила обарање више од 60 дронова изнад саме московске регије.
Москва користи недостатке у ваздушном штиту Украјине како би јој систематски уништила енергетски систем
Осим престонице, на мети украјинских снага нашла се и руска фабрика електронике за пројектиле, као и енергетски објекти на Криму. Посебно је одјекнуо напад на рафинерију нафте Тјумен у Сибиру, удаљену чак 2.000 километара од линије фронта, што сведочи о драстичном повећању домета украјинских летелица. Удари на Криму оставили су делове тог полуострва без електричне енергије, а локалне власти увеле су ригорозне мере, попут привремене обуставе продаје бензина цивилима и забране кретања мопеда, како би олакшале рад ПВО јединицама у детектовању звука долазећих дронова. Званични Кијев тврди да је овим систематским економским акцијама оштећено око 40 одсто укупних капацитета руских рафинерија, чиме се директно угрожава снабдевање руске војске горивом током летњих месеци.
ОДГОВОРИ ИЗ ВАЗДУХА
Москва је на ове пробоје одговорила серијом масовних ваздушних удара усмерених на војну, електроенергетску и цивилну инфраструктуру широм Украјине. Током целе протекле седмице, градови попут Харкова, Запорожја, Дњепропетровска и насеља у Полтавској области били су под сталним узбунама и ударима.
ФОТО: REUTERSУ суботу, 20. јуна, руске ваздушно-космичке снаге су тешким навођеним авио-бомбама (ФАБ) извршиле жестоке нападе на стамбене четврти у Харкову и Запорожју. Према извештајима регионалних гувернера, у Запорожју је погинуло најмање пет особа, док је у Харкову директно погођена и делимично срушена вишеспратна стамбена зграда, што је довело до нових цивилних жртава и спасилачких акција које су потрајале. Руски удари настављени су несмањеним интензитетом и у понедељак, 22. јуна, када су украјинске власти пријавиле озбиљна оштећења на виталним електроенергетским чворовима. Председник Володимир Зеленски искористио је ове нападе да поново упути хитан апел западним савезницима за убрзање испорука ПВО система, наглашавајући да Москва користи недостатке у украјинском ваздушном штиту како би систематски уништила енергетски систем земље пред предстојећу јесен.
СИТУАЦИЈА НА ТЕРЕНУ
На самој линији фронта, која се протеже на више од хиљаду километара, ситуација на терену бележи исцрпљујуће позиционе борбе, али без дубоких стратешких пробоја било које стране. Према недељним анализама Института за проучавање рата (ISW), руска пролећно-летња офанзива ове године значајно је успорила у поређењу са истим периодом прошле. Украјинске снаге успеле су да стабилизују одбрамбене линије и остваре мање тактичке контранападе у правцу Покровска, који и даље представља једно од најкритичнијих чворишта у Донбасу.
С друге стране, руске трупе су забележиле маргиналне успехе у тактичкој зони Костјантинивка-Дружкивка, као и инфилтрационе мисије на северу Сумске области, где су геолоцирани снимци потврдили борбе у пограничном насељу Рјасне. Истовремено, у акваторији Црног мора, Украјина наставља притисак на руску поморску логистику. Генералштаб Украјине потврдио је да је успешно погођен и оштећен руски танкер „Фина А“, који је под заставом Екваторијалне Гвинеје превозио нафтне деривате, функционишући као део руске „флоте у сенци“ за заобилажење међународних санкција.
ПОРУКА ДИПЛОМАТЕ
Док је Бела кућа под администрацијом Доналда Трампа поновила став да би Русија требало што пре да постигне споразум о прекиду ватре, западни лидери су на Г7 самиту у Француској потврдили нову рунду техничке и војне подршке Кијеву, док је Европска унија званично продужила економске санкције Русији на још годину дана.
Напад на рафинерију Тјумен у Сибиру сведочи о драстичном повећању домета украјинских летелица
Кључна и најјаснија порука стигла је из самог Кијева преко високог дипломате Андрија Мељника, који је изјавио да је Украјина начелно спремна за директне преговоре са Русијом и да је пристанак на прекид ватре дуж тренутне линије фронта већ сам по себи „огроман компромис“ на који украјинска страна пристаје. Међутим, Мељник је послао и оштро упозорење међународној заједници.
„Наше стрпљење није бесконачно. Ако Савет безбедности и партнери наставе са тактиком чекања, не искључујем могућност да Украјина рекалибрише ситуацију и повуче своју мировну понуду“, навео је дипломата.
Кијев појачаним ударима на Москву настоји да максимално подигне улоге и обезбеди бољу преговарачку позицију, док руска страна не показује намеру да одустане од својих максималистичких територијалних захтева. Иако су обе стране потпуно свесне економске и људске неодрживости дуготрајног рата, простор за стварни компромис и даље остаје минималан.
