Енергетски гигант у транзицији

Власничка структура ће се извесно променити, али остаје неизвесно да ли ће Нафтна индустрија Србије задржати кључеве домаћег тржишта

Од тренутка када је постало јасно да ће Нафтна индустрија Србије (НИС) морати да промени власничку структуру било је очигледно да расплет судбине компаније неће бити ни брз ни једноставан. Иза преговора, понуда, уговора и образложења не стоји само тржишна логика, већ чист интерес великих играча, пре свега Вашингтона и Москве, чије се геополитичке калкулације најчешће ломе управо преко леђа малих земаља. У таквој игри, која је више геополитичка него економска, грађани Србије остају тек неми посматрачи процеса, који хтели или не, директно утиче на њихову свакодневицу.

Завршна фаза

Срећом, баш по њих, сага око будућности Нафтне индустрије Србије полако се ближи крају јер су преговори између НИС-а и мађарског МОЛ-а, према доступним информацијама, ушли у завршну фазу.

Компанија „MOL Group“ недавно је званично саопштила да је постигнут договор о куповини 56,15 одсто удела у Нафтној индустрији Србије, односно управо онолико колико Гаспромњефт и руски фонд поседују. Остатак је у рукама Србије (29,87) одсто и великог броја мањинских акционара који укупно поседују 13,98 одсто НИС-а.

МОЛ је у саопштењу, такође, навео да преговара с националном нафтном компанијом Уједињених Арапских Емирата (ADNOC) о свом уласку у власничку структуру НИС-а као мањинског деоничара, уз задржавање већинског власништва и управљачких права МОЛ-а.

МОЛ не купује само компанију већ читаво једно тржиште на којем је Нафтна индустрија Србије неприкосновена

Такође, према најавама државног врха, Србија би могла да повећа свој власнички удео у НИС-у за додатних пет одсто. 

Руска страна је климнула главом, али читав аранжман не може бити реализован без сагласности Канцеларије за контролу стране имовине (OFAC).

Док се чека сигнал из Вашингтона, потребно је одговорити на питања која су увелико отворена: Каква ће бити будућа тржишна позиција НИС-а? Шта би Србији донело додатних пет одсто власништва? Да ли би овај посао могао да превазиђе домаће оквире с обзиром на то да би МОЛ постао још доминантнији играч на средњоевропској мапи.

5
одсто додатних акција требало би да добије србија променом власничке структуре

Отпорност на политичке уцене

Да кренемо редом…

У контексту тога како би у будућности могло да изгледа тржиште нафте на овим просторима, недавно се огласио мађарски министар спољних послова Петер Сијатро.

„Када МОЛ заврши аквизицију српске нафтне компаније, тржиште нафте три земље без излаза на море, Словачке, Мађарске и Србије, функционисаће координисано, а ми ћемо постати још отпорнији на политичке уцене из Украјине. Наравно, пружићемо МОЛ-у сву потребну подршку да се то постигне“, истакао је Сијарто.

Власничка структура ће се извесно променити, али остаје неизвесно да ли ће НИС задржати кључеве домаћег тржишта јер промена власничких односа у НИС-у није само формално питање корпоративног управљања, већ кључни фактор који утиче на дугорочни развој компаније. МОЛ не купује само компанију већ читаво једно тржиште на којем је Нафтна индустрија Србије неприкосновена.

Шта год да се деси, а врати НИС у пређашње стање, у смислу оперативног пословања, у овом тренутку је више него добро

Зато то неће бити обична куповина већ потез који би дугорочно могао да промени односе снага у регионалној енергетици, потез који би додатно могао да позиционира МОЛ као водећу енергетску силу југоисточне Европе.

ФОТО: Компас

Србија ће из овог договора такође профитирати, макар краткорочно, јер ће бити избегнут негативан сценарио енергетске нестабилности и потенцијалне кризе услед несташице горива. Шта год да се деси, а врати НИС у пређашње стање, у смислу оперативног пословања, у овом тренутку је више него добро. Треба посматрати и ширу слику у коју улази мотивација људи да остану и раде у НИС-у.

Непознаница будућности тера их да размишљају о алтернативи на другом месту, а добри инжењери, нарочито они који су део система, не налазе се тако лако.

Јачање позиције

На дугорочном плану Србија, такође, има шансу да профитира, макар тако тврди министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић. Она је недавно рекла да ће Србија, уколико увећа власнички удео у НИС-у, моћи да блокира одлуке које јој нису у интересу, као и да с већим процентом учествује у расподели профита.

„Када МОЛ заврши аквизицију српске нафтне компаније, тржиште нафте три земље без излаза на море, Словачке, Мађарске и Србије, функционисаће координисано, а ми ћемо постати још отпорнији на политичке уцене из Украјине“, Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске

„Зарадићемо више и ојачати своју позицију на тај начин“, изјавила је министарка.

Поставља се и питање које је старо колико и информација о додатних пет одсто власништва НИС-а – шта са тих пет одсто Србија суштински добија и да ли је реч о стварном механизму контроле или обичној симболици.

Мишљења стручне јавности су по овом питању подељена. Док једни истичу да је за Србију важно да откупи још пет одсто акција НИС-а како би могла да блокира одлуке које се доносе двотрећинском већином, други сматрају да нема никакве управљачке разлике са 30 или 35 одсто власништва у компанији јер уколико постоји страна која има 50 одсто плус једну акцију, она комотно управља и само јој је за неке специфичне одлуке потребна двотрећинска већина.

СТРУКТУРА КОМПАНИЈЕ МОЛ

МОЛ група је водећа интегрисана нафтна и гасна компанија у централној и источној Европи са седиштем у Будимпешти. Послује у више од 30 земаља и запошљава 25.000 људи широм света. Група у власништву има 2.000 сервисних станица у 10 земаља средње и југоисточне Европе.

Главни акционари компаније су: MOL New Europe Foundation (10,49%), Maecenas Universitatis Corvini Foundation (10%), Mathias Corvinus Collegium Foundation (10%), MOL Plc. SESOP Organizations (7,95%), OTP Bank Plc (4,9%), ING Bank N. V. (3,78%), UniCredit Bank AG (3,78%), Domestic institutional investors (10,98%), Domestic private investors (6,14%), MOL Plc. treasury shares (2,22%), Commerzbank AG (0,81%), као и међународни институционални инвеститори (28,94 %).

ФОТО: REUTERS/Laszlo Balogh

СТРУКТУРА КОМПАНИЈЕ ADNOC
У питању је гигант из Абу Дабија који је у потпуном власништву државе и представља једну од највећих светских нафтних компанија, с више од 400 милијарди долара прихода годишње на светском нивоу. Основана је 1971. и бави се истраживањем и производњом нафте и гаса на копну и мору, као и операцијама бушења преко подружнице ADNOC Drilling. У контексту заинтересованости за НИС, ADNOC већ има сарадњу с компанијама у Европи. Са аустријским ОМВ-ом, у марту ове године, спојили су фирме Borealis (петрохемијска компанија у већинском власништву ОМВ-а) и Borouge (заједничка компанија ADNOC и Borealis) у нову компанију под именом Borouge Group International. Такође, највећи произвођач нафте у УАЕ обезбедио је чак 11 милијарди долара за финансирање будуће производње природног гаса с морских поља у близини обале Абу Дабија.

ФОТО: Mijansk786/Shutterstock