Од иранских постројења до руских индустријских зона, линије фронта се померају и шире. Највећи изазов више није само како окончати појединачне ратове, већ како спречити да они постану темељ новог глобалног сукоба
Војни сукоб Вашингтона и Техерана не само да не јењава, већ улази у нову фазу.
У тренутку писања овог текста, Иран иза себе има десет узастопних ноћи током којих је био изложен таласима америчких војних напада уз јасне наговештаје да се ситуација на Блиском истоку неће скоро смирити.
Један од кључних тренутака који је додатно подигао тензије био је напад у којем су погинула два америчка војника приликом напада на војну базу у Јордану. Било је више него јасно да њихова смрт неће проћи без одговора Вашингтона.
Русија је недавно извела један од највећих напада балистичким ракетама на Кијев од почетка рата, како је председник Украјине Володимир Зеленски описао
Такву поруку послао је и председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп који је рекао да ће Иран сносити тешке последице за сваки напад у којем буде убијен амерички војник и навео да је о томе издао директиву највишим војним званичницима.
„Сваки пут када Иран убије америчког војника, платиће за то вишеструко“, написао је Трамп на друштвеној мрежи Truth Social.
СУРОВИ БЛИСКИ ИСТОК
До нове ескалације сукоба на Блиском истоку дошло је иако су, не тако давно, званичници САД и Ирана слали поруке да су на корак од постизања коначног мировног споразума.
Од тадашњих оптимистичних порука није прошло много времена, али је развој догађаја учинио да оне данас изгледају као успомена на једно сасвим давно радзобље.
Оптимистичне поруке, на које су светске берзе, у једном тренутку, реаговале позитивно, брзо су замењене добро познатом ратном реториком.
Пентагон је саопштио да је током протекле две недеље повређено скоро 100 америчких војника, али истичући да се 96 одсто њих у међувремену вратило на дужност.
Колико је ситуација на Блиском истоку сложена потврђује и недавно упозорење Стејт департмента америчким држављанима.
„Американци који се тренутно налазе на Блиском истоку требало би да буду опрезни и спремни на могућа отказивања летова, периодична затварања ваздушног простора и потенцијане поремећаје у путовањима“, наводи се у саопштењу.
О могућности интензивирања војних удара против Ирана говоре и подаци америчких медија да САД шаљу додатне борбене авионе Ф-16 и Ф-35 на Блиски исток.
Са друге стране званични Техеран је гласно и јасно изговорио оно што је свима одавно јасно, а то је да у овом тренутку нема простора за било какву причу о миру и деескалацији сукоба, јер Иран неће испуњавати обавезе нити спроводити меморандум о разумевању са САД.
„САД су прекршиле и суспендовале све своје обавезе у оквиру Меморандума о разумевању из Исламабада“, навео је Гарибабади додајући да је Иран сад „заузет одбраном земље“.
У складу са тим Иран је одбацио предлог Катара о десетодневном прекиду ватре. Овај предлог дошао је на иницијативу посредника који су Ирану пренели предлог за деескалацију сукоба са САД, како би се пронашао начин за оживљавање привременог споразума постигнутог прошлог месеца.
Док одбија било какву деескалацију, Техеран тврди да је задао „тешке ударце“ америчкој војсци у Бахреину и Кувајту, а председник Исламске републике Масуд Пезешкијан истиче да је земља у „тоталном рату“.
На обновљено непријатљство између Вашингтона и Техерана инстинктивно је одреаговао и регион.
Хути у Јемену прогласили су поморски ембарго против Саудијске Арабије, након што су две стране недавно размениле ватру први пут после више година.
„Проглашавамо поморску блокаду криминалног саудијског непријатеља, засновану на принципу ‘око за око, зуб за зуб’, која ступа на снагу одмах по објављивању овог саопштења“, рекао је војни портпарол Хута Јахја Сари, преноси Ал Џазира.
РАТ КОЈЕМ СЕ НЕ ВИДИ КРАЈ
Истовремено хиљадама километара даље, одвија се још један рат који је само на тренутак изгубио део медијске пажње, али то никако не умањује чињеницу да се сукоб Русије и Украјине већ неко време налази у исцрпљујућој фази.
Масовни удари који су све чешћи, изнова потврђују тезу да ниједна страна није искрено спремна да војни сукоб замени миром чак и поред тога што се фронт не помера брзином којом би званична Москва и Кијев можда желели.
Готово да не прође ноћ, а да градови широм Русије и Украјине не буду мета ракета и дронова.
Украјина је 20. јула извела један од највећих напада на московску област, од почетка сукоба, када је лансирано више од 400 дронова, како је изјавио градоначелник Сергеј Собјањин. Он је, такође, истакао да је већина тих дронова неутралисана, од чега је 85 беспилотних летелица уништено док су се приближавале Москви.
„Сваки пут када Иран убије америчког војника, платиће за то вишеструко“, рекао је Трамп
Вршилац дужности губернатора Белгородске области Александар Шувајев саопштио је да су украјинске оружане снаге за свега 24 сата извеле 153 напада на ту руску област и да је том приликом погинуло осам цивила док је 77 повређених.
Далеко од тога да је Москва пасивна, напротив. Русија је недавно извела један од највећих напада балистичким ракетама на Кијев од почетка рата, како је председник Украјине Володимир Зеленски описао.
У нападима на украјинске градове погинуло је четворо људи док је више од 30 повређено.
Истовремено, Федерална служба безбедности Русије саопштила је да је у Тјумењу у обрачуну са њеним припадницима убијена особа за коју тврди да је агент украјинских специјалних служби.
Док се пажња светске јавности час окреће ка Блиском истоку, час ка Европи, суштина остаје иста. Оба велика рата исцрпљују до неизнемоглости не само зараћене стране већ и глобалну економију. Зато је тешко говорити о два одвојена рата, већ о једном светском рачуну који ће на овај или на онај начин платити сви.
