Појам „дубока држава“ се у јавном дискурсу користи за означавање мреже тајних и утицајних структура моћи унутар владе и ван ње, које делују независно од формалних демократских институција неке државе. Неретко се користи и за указивање на постојећи део институција политичког и правног поретка власти који у једном делу својих функција ради у корист скривених центара моћи (картеле и кластере конспиролошких елита) који су као по правилу лоцирани ван њеног институционалног поретка. Један број аутора једнострано али не и сасвим нетачно покушава да је поистовети само с државним бирократским апаратом највишег нивоа организовања који одржава континуитет државног поретка у дужем периоду трајања и који није подложан политичким променама носилаца званичне државне власти.
Овај, последњих година у медијима често коришћен дискурзивни конструкт, произашао је превасходно из поља политикологије, геополитике и савремених међународних односа у намери да одреди структуру, садржај и форме које стоје иза његове лапидарно конструисане криптополитичке феноменологије. Тако „конструисан“ он више прикрива криптополитичке интересе и мање видљиве конспиролошке структуре моћи чији се представници налазе у центру њеног организовања и функције него што суштински открива било шта друго. По тој логици његов медијски аналог била би, гле смешног ли појма, „плитка држава“. Њега у академској па чак ни у медијској јавности нико није ни покушао да уведе у јавну употребу, да ли зато што изгледа сувише карикатурално или су разлози другачије природе. Па нека тако и остане, бар за сада.
Концентрисана моћ
У свом ужем политичком значењу конструкт „дубока држава“ усмерен је само на државни апарат и администрацију и то онај њен део који најчешће остаје на својим институционалним позицијама без обзира на повремене или редовне изборне циклусе и постизборне промене. У његово проширено појмовно одређење улази и део корпоративног и конспиролошког сектора у коме је сконцентрисана огромна количина институционалне и ванинституционалне моћи. Немали број тзв. медијских аналитичара користи овај дискурзивни конструкт као ознаку за тзв. глобалну дубоку државу, ширећи при томе зоне њеног утицаја и моћи и на глобални план међународних односа и његових главних актера, као на део контролисане криптополитичке трансмисије.
Немали број тзв. медијских аналитичара користи овај дискурзивни конструкт као ознаку за тзв. глобалну дубоку државу
Ова за очи обичног човека готово невидљива конспиролошка структура моћи, заклоњена је непрозирним параваном званичних институција политичке власти и кулиса уставноправног поретка државе и међународних институција и организација. Градећи тако паралелну дубинску државно-друштвену спрегу и комплексну мрежу инфилтрације криптополитичких интереса у коју свакако улазе и „невидљиви“ представници крупног капитала (банке, осигуравајућа друштва, кредитне рејтинг агенције, мултинационалне корпорације и сл.), важних представника конспиролошких организација, међувладиних организација, поједини делови тзв. цивилног друштва и тако даље.
Иако је стрпљиво стварана већ неколико векова уназад, „дубока држава“ као медијски видљивији део конспиролошких структура свој пуни размах и снагу показаће у протеклих неколико деценија, у време униполарне доминације САД и њених „наводних“ западних савезника (који су поред других у суштини имали само једну важну улогу, а то је ефикасна трансмисија криптополитичких интереса глобалне империје у вишедимензионалне просторе свеукупне светске моћи). Такође, њена не мање битна улога била је контрола и координација остатака за њихову перцепцију профаног света посредством медијских система, друштвених мрежа и хибридног инжењеринга која је добијала на значају акцелерацијом глобализацијских процеса генерисањем вишеслојне мреже глобалне међузависности. Набројано је, такође, остваривано и преко интернационалних организација и глобалних актера као њених официјелних структура и институција (ОУН, ЕУ, Међународни монетарни фонд, Светска банка, Светска трговинска организација, НАТО, међувладине организације, глобалистичке невладине организације и друго).
Тајни центри одлучивања
Иако парадржавни ентитет с вишевековном традицијом, „дубока држава“ надоградиће своје пуне организационе капацитете и политичку моћ кроз процесе све радикалније дислокације политичког одлучивања изван институционалног поретка власти једне државе и друштва, укључујући и међународни институционални поредак конституисан након краја Другог светског рата. Дакле, тајни центри одлучивања скривени иза кулиса званичне политичке структуре власти како на глобалном, регионалном или локалном нивоу, акцелираним развојем техничко-технолошког сектора у последњих неколико деценија и убрзаном универзализацијом глобалних односа захтевали су од доносилаца кључних одлука да дислоцирају и убрзају овај процес, али сада ван институција споља индукованог све инертнијег националног система власти, деструишући при томе и сам модел националне државе. Уставне институције његовог политичкоправног поретка користиће само као „проточни бојлер“ у смислу накнадне легализације већ донесених одлука и симулације рада демократских установа, које су, као по правилу, биле у супротностима с националним интересима већине таквих држава.
Социолог Мануел Кастелс је почетком деведесетих година прошлог века увођењем појма мрежног друштва вероватно нехотице отворио врата и за феноменолошку промоцију дубоке државе
Отуда потиче и упитна насловна дилема – да ли се оно што у разним формама називамо „дубока држава“ може третирати превасходно као трансмисиони институционални господар званичном државном поретку или је њена улога доста скромнијег карактера и сведена на ниво политичког инструментарија конспиролошких структура моћи, које овим путем управљају промењивом политичком геометријом савремених држава и мрежног друштва као таквог. Можда математичким језиком исказана „еуклидовска геометрија“ класичне политике овде мора да одступи и тај сложени простор уступи „геометрији политичких фрактала“, као све бројнијим формама неправилних облика глобалне политичке феноменологије. Социолог Мануел Кастелс је почетком деведесетих година прошлог века увођењем појма мрежног друштва као битне карактеристике промене његове дотадашње структуралне основе, вероватно нехотице отворио врата и за феноменолошку промоцију дубоке државе, која је озбиљно деловала и пре њене званичне медијске промоције и увођења у јавни дискурсу глобалних политичких промена. Чини нам се, дакле, да је насловна дилема сувишна – дубока држава је и једно и друго, питање је само конкретног контекстуалног оквира посматрања када ћемо је видети час у једној, час у другој улози.
Сада нам је већ јасније да конспиролошке структуре моћи и криптополитички интереси који стоје у најдубљим сегментима јавних политика планирају, креирају, покрећу, контролишу и усмеравају токове глобализације и светске политике, још само да сазнамо ко би они одиста персонално могли бити, односно за кога је она као таква ексклузивно и формирана. За велики део јавности наведене структуре се с правом доживљавају као мање или више опскурне или пак окултне и езотеричне политичке организације опречне њиховим виталним интересима и стварној суштини политике – оне која би по свом базичном одређењу требало да буде јавна делатност у функцији реализације изборима легално и легитимно потврђених агенди њених грађана и аутентичних националних интереса.
