СРБИЈА и Република Српска, у Мркоњић Граду, обележавају Дан сећања на убијене и прогнане Србе у хрватској злочиначкој акцији „Олуја“. Милорад Додик се обратио на овај тужан дан.
– Треба да знате да ово није протоколарни дан. Ово је место када говоримо истину и када захваљујући председнику Вучићу нешто што је било у забораву, заједно смо рекли да ћемо заједнички обележавати важне датуме. И прва од манифестација које смо организовали на мосту у Рачи управо је била посвећена егзодусу, погрому у Хрватској, из Хрватске Срба, а из, наравно, Републике Српске. Хоћу да кажем да је Хрватска извршила агресију на Републику Српску, улазећи на наш простор и вршећи погром и покољ наших људи. Хрватска коју овде памтимо као независну државу, која је иза себе оставила Јасеновац и многа страдања, која су сабрала готово милион српских жртава, од Крагујевца па све до Сремске Митровице и других стратишта које сутра обележавамо, и готово да нема дана да немамо неки парастос, па све до Брода на Дрини, Гаравица, коју смо само пре неколико дана обележили, где су усташе, локални Хрвати и муслимани, убили 12.000 Срба за три дана, свели их изнад Бихаћа и побили, тукли и убијали нас док нас нису, што каже народ, „сравнили са земљом“.
– Срамота. Али један од тих пет, који је био најзлогласнији усташа, неки Капетановић, муслиман, је 1957. године постао члан општинског комитета партије, оне исте партије која је крила сав тај злочин и склањала га од јавности, а нама нудила ћутање, тражила од нас да ћутимо, да се стидимо, да ништа не говоримо, да носимо своје боли, јер смо ми наводно нешто криви зато што постојимо. Зато што нисмо хтели да их прихватимо, а и они који су прихватили лоше су прошли. Срби су поносан народ. Срби оплакују и поштују своје жртве, поштују и друге и туђе жртве. И то треба тако да остане. То је величина народа коме ја припадам, српског народа. Али они, ни једни ни други, ни трећи, никада то неће показати према нашим жртвама“.
– Зар мали Добрић није довољан разлог да се укључе и све релевантне институције и мајци подаре тамо то што она тражи? Какви сте људи? Шта хоћете од нас? Зашто мислите да можете да Републику Српску и Србију вечно кињите, или да ћете кроз неку вашу „европску причу“ нама испричати причу коју ви хоћете, да нас поново покорите, да кажете: „Да, бићете тамо, али ако ми кажемо.“ Не треба нам то ни Европска унија ни Европа. Као што су Олују организовали амерички стручњаци, као што данас знамо да је директно, са највишег врха тадашње Америке, дата сагласност да се Олуја спроведе, али имали су само један услов: брзо. Брзо. Да се не би побунили други на међународној сцени.
– Не волим овакву Црну Гору, издајничку, без обзира шта ће рећи ко, они нам директно забадају нож у срце. ИДу и стоје на страни оних који су нам побили 2.000 људи из Крајине. Очистили Републику Спрску Крајину, и нису дозволили данас да се тамо врате. Јеидни наш пуит је исправан ,а то је Србија и Република Српска, ми немамо другого правца. Ја сам сведок нашпих напора да очувамо напу традицију, пре њега то није било. Он је тај који је рекао, нећемо стати.
– Срам их било, Хрвате и оне који су 2 путао окретали иавион да гађају избегличку колону. Ко је био Изетбеговић да представља нас, мислтие да смо глупи? Ушли сте овде да завршите незавршен посао усташке државе Хрватске. Републику Српску сте ударили, али је нисте сломили. Република Српска је остала захваљјући вашој жељи да нестане, и нашем карактеру да остане.
– Нема начина да зауставе нашу интеграцију, живимо за дан свње већег приближавања Србији. Неће нас велики сотвити на миру, немамо још много времена. Питање је кад ће муслимани преузети политичку власт у ЕУ, сигурно неће нас гледати. Морамо се окупити и да нестане политичких разлика. Имаћемо још доста проблема, Србиај се развија, Српска не стоји, одбранила је свој статус, окрњен али неуништен. Имам одовољно иснтрумената да се боримо за наша права, тражимо да се врати на изворни Дејтон и да се прогласе ништавним одлуке високих представника јер су биле засноване на искривљеној вољи.
– Не смемо изгубити државу, мора се подржати Александар Вучић., Верујем да народ добро мисли и припадам српском народу. Окупимо се око наше СПЦ, око Српске, око Србије, то је једино што вреди, Срби никад више не смеју да пристану на било шђта, сем српског интереса и идентитета. Какви партикуларни српски интересу, то је равно историјској издаји.
– Хвала ти Александаре што уважаваш Српску, хвала свима.
