Општи октобарски избори у БиХ са новим технологијама, новим начином гласања, правилима и редизајнираним гласачким листићима све су ближи, а председник СНСД Милорад Додик истиче да систем са оптичким скенерима приликом гласања, какав је уведен у БиХ, имају једино Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак.
А само ће бирачи у БиХ, каже Додик, добијати четири одвојена гласачка листића и сваки ће појединачно убацивати у скенер, чиме се пропорционално повећава могућност појаве техничких грешака и проблема, као и ризик од угрожавања тајности гласања уколико се листићи неправилно окрену.
– Све то чини БиХ јединственим случајем у свету када је реч о примени изборних технологија – навео је Додик у ауторском тексту за Срну.
Додик подсећа да је Савезни уставни суд Немачке 2009. године пресудио да коришћење електронских гласачких уређаја није у складу са уставним начелом јавности избора, јер бирачи без посебног техничког знања нису могли поуздано да провере кључне кораке гласања. Након лошег искуства из 2005. године, Немачка се вратила класичном гласању путем папирних листића и ручном бројању гласова.
Од уређаја су, каже Додик, одустале и Холандија и Ирска, које су се такође вратиле ручном бројању гласова, јер није постојала довољна сигурност да су поузданост система и тајност гласања обезбеђени.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Француска је 2008. године, додаје Додик, забранила даље увођење електронских гласачких уређаја општинама које их до тада нису користиле. Данас приближно три одсто француског бирачког тела има могућност гласања на таквим уређајима, док се за велику већину бирача користе папирни гласачки листићи.
– Када је реч о другим чланицама ЕУ, Малта и Летонија користе оптичко скенирање папирних гласачких листића, али по процедури која се значајно разликује од система који је уведен у БиХ. Бирачи, наиме, гласају на класичан начин и немају непосредан контакт са скенерима. Након завршетка изборног дана, запечаћене гласачке кутије транспортују се на централно место за бројање гласова, где чланови изборних комисија отварају кутије и скенирају листиће – наводи Додик.
Без обзира на то што бирачи немају непосредан контакт са скенерима, Летонија је, указао је Додик, на локалним изборима 2025. године имала много техничких проблема, па се на многим местима морало прећи на ручно бројање.
Систем са оптичким скенерима какав је уведен у БиХ имају једино Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак.
ФОТО: Elman Omic / AFP / Profimedia– Једна од кључних разлика јесте број гласачких листића. Бирачи у Монголији, на Филипинима и у Ираку имају један јединствени гласачки листић, док у Киргистану добијају два одвојена листића – наводи Додик и истиче:
– Једино ће бирачи у БиХ добијати четири одвојена гласачка листића, те ће сваки појединачно убацивати у скенер. Тиме се пропорционално повећава могућност појаве техничких грешака и проблема, као и ризик од угрожавања тајности гласања уколико се листићи неправилно окрену. Све то чини БиХ јединственим случајем у свету када је реч о примени изборних технологија.
Када се осврнемо на искуства наведених земаља, наилазимо на занимљиве примере, каже Додик.
Подсећа да је на парламентарним изборима 2024. године у Монголији ОЕБС, између осталог, забележио следеће проблеме повезане са применом изборне технологије: 1. У одређеном броју случајева била је угрожена тајност гласања јер су неки бирачи убацивали листиће у скенер лицем према горе; 2. Прописи нису довољно јасно уређивали поступак у случају неслагања резултата електронског и ручног бројања; 3. На око 14 одсто посматраних бирачких места забележени су случајеви проблема са очитавањем отиска прста.
На Филипинима је, додаје, овај систем гласања са оптичким скенерима имао следеће проблеме: 1. Заглављивање и одбијање листића; 2. Прегрејавање и потребу за заменом уређаја; 3. Дуге редове на местима на којима су настајали технички проблеми; 4. Случајеве у којима су бирачи остављали листић како би га комисија касније скенирала; 5. Појављивање мрља од мастила на гласачким листићима.
ФОТО: AA/ABACA / Abaca Press / ProfimediaУ Киргистану је, указао је, ОЕБС на парламентарним изборима 2021. године, када су коришћени ови скенери, забележио следеће проблеме: 1. Повремене техничке кварове скенера и биометријских уређаја за идентификацију бирача; 2. Поједини бирачки одбори резултате из скенера су једноставно преписивали у записник без претходног, прописаног ручног бројања; 3. Неусклађеност броја издатих и неискоришћених листића са бројем листића у гласачким кутијама; 4. Бројање је негативно оцењено у више од трећине посматраних случајева јер комисије нису уредно спроводиле независну ручну контролу.
ОЕБС је посматрао и превремене парламентарне изборе у Киргистану 2025. године, а један од закључака био је да је поверење у изборни процес умањено због недовољне транспарентности технологије.
Међу проблемима, указао је Додик, забележеним 2025. године били су: 1. Није било независне сертификације уређаја нити независног тестирања; 2. У више од 30 одсто посматраних случајева скенери су прерано повезани на мрежу током гласања, иако је пренос података био предвиђен након затварања бирачких места; 3. Било је техничких проблема са скенерима, као и са интернет везама на бирачким местима; 4. Највећи проблем настао је после гласања – комисије нису извршиле обавезно ручно бројање, већ су само преписивале резултате са скенера у записнике.
На парламентарним изборима у Ираку 2021. године посматрачка мисија ЕУ забележила је кварове појединих оптичких скенера, проблеме са електронским преносом резултата са више хиљада бирачких места, недовољну јавну доступност података о сертификацији и ревизији електронског система, као и изостанак ручне провере листића које су скенери прогласили неважећим.
– Да ли су ЦИК БиХ и (Кристијан) Шмит узели све ово у обзир када су одлучили да нас придруже Филипинима, Киргистану, Монголији и Ираку – упитао је Додик.
