Председник Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик изјавио је да опстанак једног народа зависи искључиво од његове спремности да се сам брани и оценио да Република Српска и Израел, иако територијално мале заједнице, деле исту историјску судбину, вредности и завет опстанка.
– Република Српска је мала територијом, али није мала историјом, идентитетом ни пријатељима. А када уз себе имате пријатеља какав је Држава Израел – већ сте победили оне који су вас отписали – нагласио је Додик у колумни за Медијски систем Републике Српске.
Додик је оценио да односи српског и јеврејског народа имају дубоке историјске корене и поручио да Република Српска у Израелу види пријатеља и партнера од којег може да учи, пре свега у области безбедности, економије, знања и иновација.
Он је навео да су Јасеновац и Аушвиц део заједничког историјског памћења српског и јеврејског народа и да њихово пријатељство није настало у дипломатским кабинетима, већ на темељу историјског искуства и страдања.
– Јасеновац и Аушвиц нису само географски удаљени – они су део исте мрачне књиге и истог завета: да се не заборави и да се не понови. Када Јеврејин каже ‘никада више’, Србин зна тежину тих речи. Није то научена солидарност. То је солидарност уклесана у жртви и историјском памћењу. Због тога српско-јеврејско пријатељство није измишљено у дипломатским кабинетима – поручио је Додик.
Како је навео, Израел је из сопствене трагедије извукао закључак да се опстанак не препушта туђој доброј вољи, већ је изградио државу способну да се брани, економију засновану на знању и политичку културу у којој је свест о опстанку део државног размишљања.
Поводом недавне посете Ида Нетанјахуа Бањалуци, Додик је писао и о његовом брату Јонију Нетанјахуу, који је 1976. године погинуо предводећи операцију ослобађања талаца у Ентебеу.
Према његовим речима, Израел је из сопственог историјског искуства извукао закључак да се опстанак не може препустити туђој доброј вољи, већ да држава мора да буде способна да се брани и да развија економију засновану на знању.
– У земљи која је мања од пола Републике Српске живи народ који је из пустиње створио баште, из опсаде створио иновацију и из сталне пријетње створио непобедивост. Управо због тога су разговори са (премијером Израела) Бенјамином Нетанјахуом значајнији од било које протоколарне фотографије. Нетанјаху није само премијер – он је лидер који је деценијама на првој линији одбране свог народа. Република Српска такве лидере разуме и поштује – истакао је Нетањаху.
Он је навео да Република Српска из израелског искуства може да учи како се мала заједница може ослонити на знање, технологију, економију и сопствене потенцијале.
Говорећи о односима унутар БиХ, Додик је оштро критиковао политику Сарајева према Израелу и навео примере који, према његовој оцени, показују различите ставове Бањалуке и Сарајева према јеврејској држави.
Он је, између осталог, поменуо отказивање скупа Конференције европских рабина у Сарајеву 2025. године, случај израелских држављана који су остали без пасоша, као и јавне поруке подршке Хамасу.
– Када је у Сарајеву 2025. требало да буде одржан састанак Конференције европских рабина, скуп је након политичког притиска морао да буде измештен у Минхен. Град, који је под притиском отказао скуп верских поглавара једног народа за 48 сати, нема право да се позива на толеранцију – оценио је председник СНСД.
Додик је критиковао и везе бошњачких структура са Ираном, наводећи да је Техеран током рата у БиХ подржавао бошњачку страну и да данас подржава Хамас и Хезболах.
– Док се у Сарајеву лепе пароле подршке Хамасу, у Бањалуци се отвара Привредна комора Израела. Два града, две цивилизацијске оријентације. И нека свет види разлику – навео је Додик и поручио да
Република Српска Израел сматра сувереном државом и пријатељем, а Хамас терористичком организацијом.
Додик се у колумни осврнуо и на Сарајевску Хагаду, оценивши да би тај јеврејски рукопис, који је настао у средњовековној Шпанији и данас представља национални споменик БиХ, једног дана требало да буде пренет у Израел. Као пример је навео Србију, где су посмртни остаци баке и деде Теодора Херцла пренети у Израел и сахрањени у Јерусалиму.
– И зато је дубоко лицемерно када град у којем је јеврејска заједница готово уништена под НДХ сада ту исту Хагаду користи као алиби за сопствену моралну чистоту. Хиљаду година стара књига не може да покрије истину о ономе што се догодило за само четири године. Људи су важнији од предмета. А када се приход од те јеврејске реликвије усмерава у политичке сврхе против државе Јевреја – то више није култура. То је цинизам без преседана – оценио је Додик.
Према његовим речима, будућност односа Републике Српске и Израела требало би да буде заснована и на економској сарадњи, повезивању универзитета и привреде и размени знања и технологија.
– Када спојите јеврејску технологију и иновацију са српском земљом, водом и радном снагом – то није збир. То је сила – навео је Додик.
Он је поручио да пријатељство, како је навео, није само заједничко сећање на жртве, већ и заједничко улагање у будућност.
– Срби и Јевреји су браћа по историји и браћа по будућности. Иза оба народа стоји једна реч: борба. Борба за право да постојимо, да памтимо, да се не извињавамо због властитог опстанка. Данас пишемо ново поглавље. Некада смо заједно гинули. Данас заједно градимо. А сутра ћемо сведочити да су мали народи који не клече – заправо највећи – закључио је Додик.
