Ђурић: Студентска листа је већи проблем за традиционалну опозицију него за власт

Љубомир Ђурић из Центра за националну политику оценио је данас да Студентска листа на ванредним парламентарним изборима 25. октобра представља већи проблем за традиционалну опозицију него за власт, имајући у виду да је, како је навео, већина опозиционих бирача који су гласали за традиционалну опозицију гласала за њих зато што су опозиција а не зато што се слажу са њиховим политичким програмом.

– Сада имате новог опозиционог актера много већег него било који претходни. Логика налаже да ће опозициони гласачи гравитирати ка једном таквом политичком актеру, а сада ове мање опозиционе странке подршком Студентској листи покушавају да пређу тај цензус да би можда могле да допринесу тој већини и да би имале бољу преговарачку позицију – рекао је Ђурић коментаришући то што је одбор Новог лица Србије у Бајиној Башти напустио странку и подржао студенте у блокади.

Ђурић је додао да је упитно колико је одлука опозиционих странака да самостално изађу на изборе ван Студентске листе за њих дугорочно добра, јер ће, како каже, опозициони бирачи највероватније одлучити да свој глас повере странци која ће сигурно прећи цензус.

Према његовим речима, подршка опозиционих странака које самостално излазе на изборе могла би да буде мања него што би иначе била управо због страха да расипањем гласова бирачи могу да угрозе највећег опозиционог актера, односно Студентску листу.

Ђурић је оценио да ће током предизборне кампање све остале листе осим Студентске листе и листе „Александар Вучић-Уједињена Србија“ остати у другом плану, као и да ће 25. октобар бити директно одмеравање политичких снага Александра Вучића и покрета насталог из блокада.

Сматра да је та референдумска атмосфера сада у потпуности огољена.

– Сви остали актери ће покушати да буду одређена подршка, али главни окршај ће бити између СНС и Студентске листе – оценио је Ђурић.

Говорећи о листи „Александар Вучић-Уједињена Србија“, Ђурић је рекао да су, поред мањих коалиционих партнера, на овој листи и нестраначке личности које би требало да укључе и академски моменат, да се покаже да СНС има подршку студената и професора.

Додао је да, заједно са нестраначким личностима и традиционалним политичким актерима и члановима саме странке, СНС жели да привуче што већи број гласова и да представи да у свакој сфери друштва има подршку.

Коментаришући то што студенти траже да академска година уместо 1. октобра почне 1. новембра како би могли да учествују у изборној кампањи, као и најаве нових блокада које долазе са појединих факултета, Ђурић је рекао да је упитно колико је реално да се због евентуалног одбијања одлуке да академска година почне 1. новембра поново уђе у блокаде.

– Поновни улазак у блокаде се не би одразио позитивно на саме студенте и њихову листу – оценио је он и додао да би та блокада у перцепцији осталих грађана и студената могла да буде виђена са негативне стране.

Ђурић не верује да ће се поново ићи на блокаду факултета и каже да је сада питање да ли ће Ректорат донети одлуку о одлагању почетка академске године.

– Највероватније да има гласова и са једне и са друге стране, ту је главно питање да ли Универзитет уопште треба да узима у обзир политичка дешавања када доноси такве одлуке – навео је он.