,

„Дивљи запад“ у Трамповој Америци

ФОТО: Rebecca DROKE/AFP/Profimedia

Политичко насиље у САД све чешће престаје да буде изузетак и постаје део нормалности. У атмосфери у којој се брише граница између инцидента и свакодневног, једни беже под столове, док други мирно настављају да једу, као да се око њих ништа не дешава

Уколико је Доналд Трамп заиста гајио амбицију да по окончању свог другог мандата остане упамћен као председник који је донео стабилност и мир, од те идеје није остало ништа већ после годину и по дана од његовог повратка у Белу кућу.

Мир готово сигурно неће бити реч која ће се за њега везивати у историјским уџбеницима. Док свет са стрепњом свакодневно гледа на коју ће ногу председник САД устати и прати његове непредвидиве спољнополитичке потезе, насиље, као сенка такве политике, увелико куца на врата његове куће – Америке.

ФОТО: REUTERS/Jessica Koscielniak
Гости се склањају и траже заклон након што је наоружани нападач пуцао на припадника обезбеђења у близини балске сале хотела Хилтон у Вашингтону 25. априла 2026.

Овогодишња вечера Удружења дописника Беле куће, којој је присуствовао и председник САД, остаће упамћена ни мање ни више него по пуцњави.

Пуцњи који су одјекнули хотелом Хилтон у тренутку када су се окупљени налазили за столовима били су довољан сигнал за хитну евакуацију Доналда и Меланије Трамп, као и потпредседника Џеј Ди Венса, док су присутни опијени паником и неверицом посезали за телефонима покушавајући да забележе хаос који се одвијао пред њима.

Директор Тајне службе Шон Каран потврдио је да је том приликом рањен припадник обезбеђења, који је хоспитализован, док је осумњичени – Кол Томас Ален (31) из Калифорније одмах приведен.

Вршилац дужности савезног тужиоца САД Тод Бланш тврди да резултати досадашње истраге показују да је Трамп „вероватно био једна од мета“ као и чланови његове администрације.

НОВА НОРМАЛНОСТ

Док се чекају коначни резултати истраге, већ се издвајају два кључна питања: на ком је нивоу безбедност председника САД и колико је дубока подела у америчком друштву која дозвољава овакве инциденте.

ФОТО: REUTERS/Evan Vucci
У хотелу Хилтон у Вашингтону, у којем се догодила пуцњава, 1981. године рањен је тадашњи амерички председник Роналд Реган у покушају атентата

Трампова безбедност и људи који су за њу задужени доведени су у питање пре свега због догађаја који су се издешавали у последње две године. Напад у Пенсилванији, у којем је снајпериста погодио Трампа у уво, као и покушај атентата, који је благовремено осујећен, озбиљно су ставили безбедносни прстен око председника САД-а на тест.

Пуцњава у Вашингтону представља трећи оружани инцидент, у последње две године, на догађајима којима је присуствовао председник САД, што је број који превазилази оквире нормалног и случајног.

Ипак, можда најупечатљивија слика читаве вечери није сам тренутак пуцњаве, већ једна реакција, односно њено одсуство. Док се већина присутних бацала под столове, а обезбеђење вршило евакуацију важних званица, један човек у смокингу остао је мирно да седи, настављајући да једе своју салату. Као да се ништа не дешава. Ова скоро надреална сцена, симболично представља стање у којем се политичко насиље више не доживљава као изузетак, већ као део амбијента. Нова нормалност.

ФОТО: Fotogramma/Zuma Press/Profimedia
Телохранитељи хитно евакуишу потпредседника САД Џеј Ди Венса током пуцњаве на вечери Удружења дописника из Беле куће

ПОЛИТИЧКО НАСИЉЕ

Та ситуација није настала преко ноћи већ се градила кроз низ догађаја. Иако је у центру политичког насиља последњих година био Доналд Трамп, оно није заобишло ни друге политичке актере у Америци. Чарли Кирк је убијен током говора на Универзитету у Јути, док су државна посланица Мелиса Хортман и њен супруг лишени живота у свом дому у Минесоти. Наравно, никако не треба заборавити ни упад у Капитол који су извеле Трампове присталице незадовољне исходом избора. Инцидент који је окрактерисан као напад на амерички демократски поредак.

Ипак, треба бити искрен и рећи да политчко насиље није рођено у Трамповој Америци. Довољно је погледати само у шездесете године прошлог века које је обележио талас политичких убистава – Џон Кенеди, Роберт Кенеди, Мартин Лутер Кинг, Малком Икс…Сви они били су жртве обрачуна са политичким и идеолошким неистомишљеницима свог доба.

Тадашња Америка је баш као и данашња била обележена дубоким поделама: расним, идеолошким, политичким…

ФОТО: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia

ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА

Догађаји који су погодили Америку током другог Трамповог мандата донекле не изненађују ако се узму у обзир ставови самих грађана, који су јасно видљиви у резултатима више истраживања јавног мњења.

Пуцњава у Вашингтону представља трећи оружани инцидент, у последње две године, на догађајима којима је присуствовао председник САД, што је број који превазилази оквире нормалног и случајног

Анкета YouGov из 2022. године показала је да око 40 одсто Американаца сматра да је грађански сукоб у наредној деценији бар донекле вероватан. Такође, анкета YouGov за Economist из 2022. године показала је да већина испитаника истовремено оцењује да је политичко насиље у порасту и очекује да ће се тај тренд наставити.

Такође, према анкети коју су спровели NPR (National Public Radio), PBS News i Marist Institute for Public Opinion 2025. године, три од десет Американаца сматра да би политичко насиље могло да буде неопходно како би се земља „вратила на прави пут“. Иако се већина од око 70 одсто и даље не слаже са таквим ставом, реч је о порасту у односу на 2024. годину када је тај проценат износио око 19 одсто.

ФОТО: REUTERS/Jessica Koscielniak

ВУКОВИ САМОТЊАЦИ

Као што се дешавало и у бројним сличним случајевима нападач из Вашингтона је брзо сврстан у категорију такозваних „вукова самотњака“, односно појединаца који делују ван конкретних организација. Међутим, та околност не би требало да умирује, напротив. Она пре указује на друштвену растрзаност у којем вишеслојне поделе, од економских и политичких до оних које се тичу рода и миграција, стварају простор у којем овакви појединци настају и делују.

За САД поделе никада нису биле новина, па тако ни сада. Ипак, њихова бројност и интезитет представљају терет под којим је све теже функционисати у миру. Зато сваки нови инцидент све ређе делује као изузетак под којим се треба бацити под сто, а све чешће као логична последица, која се посматра успут, понекад чак и док се наставља са оброком.

БАНЕР