Демократе имају Конгрес, а Трамп има вето: Ко држи конце америчке политике?

Међуизбори у Сједињеним Америчким Државама значајно су променили политичку слику у Вашингтону.

Према прелиминарним резултатима, демократе ће од јануара преузети већину и у Представничком дому и у Сенату америчког Конгреса, чиме ће успоставити контролу над оба дома законодавне власти.

Овакав исход несумњиво представља озбиљан политички ударац за републиканце и Доналда Трампа, али кључна питања која се постављају јесу шта демократе могу да ураде са већином у Представничком дому и Сенату и како ће изборни резултати утицати на последње две године Трамповог председничког мандата.

ШТА ДОНОСИ ВЕЋИНА У ПРЕДСТАВНИЧКОМ ДОМУ И СЕНАТУ

Оно што је већ данас познато јесте да се Хаким Џефриза позиционирао као озбиљан кандидат да постане први Афроамериканац на челу Представничког дома Конгреса. Он је у тренутку када су медијске пројекције указивале на победе демократа у оба дома Конгреса поручио да „данас почиње велики повратак Америке“.

„ Амерички народ је рекао своје и јасно ставио до знања да му је доста екстремизма и корупције. Желе Конгрес који доноси резултате за амерички народ“, рекао је Џефриза.

Како Guardian пише републиканци ће изгубити могућност да усвајају законе у овом дому Конгреса без подршке демократа.

Такође, демократска већина може да покрене истраге о раду администрације, захтева достављање докумената и сведочења, као и да изложи високе државне званичке континуираном надзору Конгреса. Како британски лист пише, демократе би, такође, могле да се нађу и под притиском својих присталица да по трећи пут покрену поступак опозива Доналда Трампа.

Подједнако важна је и чињеница да ће демократе чинити већину и у Сенату који потврђује именовања чланова кабинета, амбасадора и савезних судија, укључујући и кандидате за Врхобни суд САД.

„Демократка већина може да блокира или одложи многа Трампова именовања и примора Белу кућу да преговара о предлозима закона“, пише Guardian.

ФОТО: AP Photo/Alex Brandon

ИСТРАГЕ И ВЕТО

Последњих недеља доста се писало и говорило о томе шта би демократе могле да истражују уколико победе на међуизборима.

Новинар и политички аналитичар Џозеф Гедеон издвојио је најважније и најопасније истраге које би демократе могле да покрену против Беле куће: Послови трампове породице, Епстајнова документација, Пентагон и рат, опозив Трампа.

Са друге стране иако му преостале две године председничког мандата после међуизбора неће бити лаке, Трамп још увек има кеца у рукаву. Шта мисли о резултатима међуизбора и како планира да се бори са демократама, председник Сједињених Америчких Држава наговестио је објавом фотографије качкета на коме пише „вето“.

Да би могао да буде „господин вето“ Трамп је најавио и пре самих међуизбора за Конгрес.

„Они шаљу законе, а ви стављате вето на њих. На крају, после месец или два, када сви предлози буду одбијени, што је, као што знате, само губљење времена, доћи ће код вас и постићи договор“, поручио је Трамп.

Право вета, односно могућност да одбије закон који су освојила оба дома Конгреса, представља главно законодавно средство којим ће Трамп располагати у сукобу са Конгресом под контролом демократа. Вето, као мера, представља један од кључних механизама контроле и равнотеже између извршне и законодавне власти, због чега Устав предвиђа строге услове његовог надјачавања.

Сваки закон који усвоје Представнички дом и Сенат упућује се председнику, који га потписује уколико га одобри. Међутим, уколико се противи његовом усвајању, дужан је да га врати Конгресу у којем је законодавна процедура започета, уз писмено образложење својих примедби, објашњава Hindustan Times.

Међутим, председнички вето није коначан јер Устав оставља могућност Конгресу да га надјача. Да би закон ступио на снагу упркос председниковом противљењу, неопходно је да га оба дома Конгреса поново усвоје двотрећинском већином гласова. Уколико гласају сви чланови оба дома, то значи да је потребно најмање 290 од 435 гласова у Представничком дому и 67 од 100 гласова у Сенату, у том случају закон ступа на снагу и без председниковог потписа. То у крајњој линији није ни мало лако постићи јер би демократама била потребна подршка дела републиканских представника.