Гост нове епизоде видео-серијала „Танјуг Рефлектор“ био је редитељ Павле Дел Монако који је говорио о премијери опере „Чаробна фрула“ 26. априла у Народном позоришту у Београду.
Дел Монако је рекао да „Чаробна фрула“ Волфганга Амадеуса Моцарта није типична бајка, већ више личи више на психолошко-езотеријски медијум.
Издвојивши из мноштва ликова у опери младог принца Тамина, Памине и Сарастра, који представља мудрост, стабилност и трансценденцију људске свести, Дел Монако је навео да „са супротне стране Краљица ноћи представља хаос“.
– Ради се о два космичка принципа која морају да се помире у нама. Сви ти ликови су психолошки фрагменти једне особе, разложене на ликове у целој опери. То су особине које сви поседујемо, искушења кроз која ћемо сви проћи у животу – навео је редитељ.
Дел Монако је додао да се „Чаробна фрула“ суштински не може окарактерисати као опера за децу, будући да дотиче сваки узраст у сваком добу свог настанка.
Опера је рађена са полазницима Оперског студија Народног позоришта, уз диригента Стефана Зекића, Дел Монако је подсетио да у „штутгартској“ верзији „Чаробне фруле“ у либрету су драматуршки уписани редитељ, наратор и диригент, уз пуно комуниције са публиком о томе шта је оркестар, шта је инструмент, шта је опера.
– Дошли смо на идеју да ћемо у улози наратора имати глумца који је заправо залутао са своје аудиције за „Хамлета“ – и погрешио сцену. Случајно се нашао на сцени „Раша Плоавић“ где је управо требало да почне премијера „Чаробне фруле“ – открио је Дел Монако.
Према његовим речима, такав приступ је битан јер „Чаробна фрула“ говори „о трансформацији, сазревању, променама, о кључним космичким принципима“.
– Убацивши у улогу наратора залуталог глумца, као и сви ликови у ‘Чаробној фрули’, и он доживљава своју трансформацију, убацивши се у дело које му не припада, али се сналази“, навео је редитељ.
Дел Монако је додао да је наратор глумац дошао тражећи посао, а „одлази са породицом и пријатељима, и та пријатељска љубав може често да буде већи облик љубави него што партнерство може да буде, у трагичним случајевима више него што породица може да пружи“.
ФОТО: TANJUG/TANJUG VIDEOГоворећи о називу опере, Дел Монако је приметио да је фрула најстарији, најосновнији, исконски инструмент који је повезан са дахом човека, који бива филтрисан кроз медијум фруле како би могао да делује на остатак друштва, на природу око себе и на друге људе.
Дел Монако је додао да „фрула јесте медијум чишћења саме свести“ и да ће посетиоцима бити „први, средњи и последњи утисак да је то прича о сазревању, о трансформацији, о томе шта значи имати пријатеља, о томе шта значи права љубав“.
– Живот уме да буде и болан и тежак, апсолутно, али мислим да сви можемо да будемо ослонац једни другима.
Дел Монако је нагласио да је идеја да се постави „Чаробна фрула“ потекла од диреторке Опере Народног позоришта Љубице Вранеш и управника Народног позоришта Драгољуба Бајића.
– Када су ми саопштили да би било занимљиво направити ново издање ‘Чаробне фруле’ за млађу публику то сам апсолутно поздравио, зато што сматрам да свака оперска кућа, сходно својим могућностима, би требало да има ово дело на репертоару – рекао је редитељ.
Дел Монако је закључио да „Чаробна фрула“ „није само бајка већ је више од театра, више од самог живота“.
