Светски дан борбе против туберкулозе обележава се сваке године 24. марта и има за циљ подизање јавне свести о туберкулози (ТБ), болести која се може спречити и лечити.
Обележава се на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Mycobacterium tuberculosis), узрочника ове болести.
И поред дугогодишњег искуства, развијених здравствених система и великог медицинског знања, Европски регион Светске здравствене организације и даље је изложен ризику од глобалне епидемије туберкулозе из више разлога, наводи се на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановиц Батут“.
Најважнији међу њима су број смртних случајева, оружани сукоби и присилне миграције становништва. Поред тога, појављује се и четврта претња – могуће погоршање глобалне ситуације са туберкулозом услед значајног смањења међународне финансијске помоћи.
Пре свега, туберкулоза и даље одузима велики број живота. Процењује се да је током 2024. године у Европском региону СЗО од ове заразне болести умрло око 19.000 људи, док је више од 200.000 оболело. Иако је у односу на прошлост постигнут огроман напредак, ови подаци су и даље забрињавајући.
У 19. веку туберкулоза је однела чак четвртину одраслог становништва Европе. Данас су доступне ефикасне методе откривања и лечења болести, као и ресурси који би могли да омогуће адекватну здравствену заштиту свим оболелима. Због тога је велики део ових смртних исхода могао да буде спречен.
Други важан фактор који утиче на ширење и тежину туберкулозе јесу ратни сукоби.
Рат доводи до услова као што су неухрањеност, пренасељеност и поремећаји у функционисању здравственог система, што директно доприноси повећању броја случајева туберкулозе. Историја показује да су током Првог и Другог светског рата управо овакве околности омогућиле брзо ширење ове болести широм Европе.
Трећи значајан фактор представља присилно расељавање становништва и миграције. Различити глобални проблеми, као што су ратови, климатске промене и економске кризе, доводе до све већег кретања људи ка Европи.
Данас више људи него икада живи у земљи у којој нису рођени. Само 2024. године у свету је било више од 123 милиона присилно расељених особа. Европски регион СЗО остаје једно од главних одредишта за ове људе, па је процењено да је крајем 2025. године у њему живело више од 20 милиона расељених, укључујући више од пет милиона избеглица из Украјине. Ове околности указују на потребу за доступним и свеобухватним програмима превенције и лечења туберкулозе.
Европски регион СЗО већ сада има један од највећих бројева случајева туберкулозе резистентне на лекове у свету, са око 55.000 регистрованих случајева у 2024. години. Ово указује на то да постојећи напори у борби против болести нису довољни и да је неопходно још више ангажовања како би се обезбедило лечење и подршка свима којима је потребна.
Важно је да се схвати да туберкулоза није ограничена границама држава. Као и друге болести које се преносе ваздухом, она може брзо да се прошири, што је јасно показала и пандемија ковида-19.
Због тога је од кључног значаја да европске земље наставе да подржавају међународну сарадњу у области здравља и хуманитарну помоћ, као и да улажу напоре у сузбијање туберкулозе на свим нивоима – локалном, регионалном и глобалном. У савременом свету локални проблеми лако могу постати глобални, али и обрнуто.
Србија се, као и сваке године, 24. марта 2026. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе.
Према прелиминарним подацима (припрема годишњег извештаја за 2025. годину је у току) у 2025. години у Србији регистровано је 410 особа оболелих од туберкулозе. Број оболелих у 2025. години је за осам одсто мањи у односу на 2024. годину.
Највише узрасно-специфичне нотификационе стопе туберкулозе у 2025. години у Србији регистроване су као и ранијих година у узрасним групама 60 и више година (10,61/100.000) и 70+ година (10,19/100.000). Током 2025. године регистровано је 50 одсто мање случајева оболевања од туберкулозе међу децом и адолесцентима у односу на 2024. годину.
Дистрибуцији оболелих према историји претходних лечења туберкулозе одговара дистрибуција уназад 10 година – регистровано је 90 одсто новооболелих, док је 10 одсто оболелих било раније лечено.
Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2025. години имало је 93,2 одсто оболелих. Међу оболелима од плућне туберкулозе, 79 одсто је било бактериолошки потврђено, што је за три одсто ниже од претходне године. Бактериолошка потврђеност директном микроскопијом је у 2024. години износила 44,3 одсто, што је мање него претходних година.
Процентуални удео случајева потврђених молекуларним методама порастао је у односу на претходну годину и износио је у 2025. години 9,5 одсто. Патохистолошки је било потврђено 11 одстооболелих, док је клинички дијагностикованих случајева било осам одсто, што је ниже него ранијих година.
У току 2025. године пријављено је пет особа оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је више него претходних година, док је укупно седам особа (од којих су две дијагностиковане ранијих година) започело лечење мултирезистентне туберкулозе.
Регистровано је седам оболелих међу држављанима земаља са високом стопом туберкулозе (Индија, Непал, Пакистан, Кина, Либија, Мали).
Међу оболелима од туберкулозе, у 2025. години регистроване су три особе које живе са ХИВ-ом.
Пријављено је 16 смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,24 на 100.000 становника, нешто нижој од претходне године када је стопа морталитета износила 0,25 на 100.000 становника а пријављено 17 смртних исхода.
Међу особама умрлим од туберкулозе доминирале су особе мушког пола (81 одсто), узраста 60+ година (80 одсто).
Туберкулоза се може појавити у било којем делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.
Један од све већих изазова у контроли ТБ јесте чињеница да може да буде без симптома. Ово стање се назива латентна туберкулозна инфекција. Иако се ове особе не осећају болесно, инфекција може да постане активна касније ако имуни систем ослаби
