Цар-бомба: 65 година од експлозије која је показала размере нуклеарне претње

Совјетски Савез је 30. октобра 1961. изнад арктичког архипелага Нова земља извео најснажнију нуклеарну пробу у историји. Експлозија снаге око 50 мегатона постала је демонстрација технолошке моћи, али и упозорење на последице трке у наоружању.

Изнад удаљеног совјетског полигона појавио се огроман облак у облику печурке. Термонуклеарна бомба, позната као Цар-бомба, ослободила је енергију приближно једнаку експлозији 50 милиона тона ТНТ-а. Ниједна каснија нуклеарна проба није достигла ту снагу.

Бројке у историјским изворима нису увек исте. Ране америчке процене кретале су се око 55–60 мегатона, док су руски подаци објављени после Хладног рата потврдили вредност од око 50 мегатона. Зато се у литератури и данас могу пронаћи различити наводи.

Тест је изведен у време заоштрених односа Москве и Вашингтона, кризе око Берлина и прекида мораторијума на нуклеарне пробе. Совјетски Савез обновио је испитивања у септембру 1961, а Сједињене Државе атмосферске тестове наредног пролећа.

У таквом окружењу, експлозија је имала и јасну политичку поруку. Совјетско руководство показивало је супарницима докле може да досегне његов нуклеарни програм, чак и када практична војна вредност тако великог уређаја није била пресудна.

Лет изнад арктичког полигона

Бомбу је носио посебно прилагођени бомбардер Ту-95В, који је полетео са аеродрома на Кољском полуострву. У мисији је учествовао и пратећи авион Ту-16, намењен посматрању и прикупљању података о тесту.

Према подацима Националног музеја нуклеарне науке и историје у САД, уређај је тежио око 27 тона и био дугачак приближно осам метара. Због његових размера било је неопходно прилагодити авион који га је носио.

ФОТО: Компас/Илустрација

Бомба је испуштена са висине од око 10.500 метара. Падобран је успоравао њено спуштање, остављајући посадама време да се удаље пре детонације. Експлозија се догодила у ваздуху, на приближно четири километра изнад тла.

Облак се подигао до висине од око 60 километара. Размере експлозије представљале су изазов и за посматрање и за безбедност летелица које су учествовале у мисији: чак ни удаљавање од полигона није значило да су посаде изван домашаја њених ефеката.

Демонстрација моћи у Хладном рату

Цар-бомба развијена је у оквиру совјетског програма термонуклеарног наоружања, у којем су учествовали водећи физичари. Међу њима је био Андреј Сахаров, чије ће име касније постати повезано са противљењем нуклеарним пробама и одбраном људских права.

Разматрана је експлозија снаге веће од 100 мегатона, али је тест изведен са приближно упола мањим учинком. Сахаровљево настојање да се снага смањи било је повезано са ограничавањем радиоактивних последица и штете по животну средину и становништво.

ФОТО: Компас/Илустрација

И тако умањена, експлозија је далеко превазилазила дотадашње пробе. Ипак, способност да се ослободи огромна енергија није сама по себи значила да је добијено најупотребљивије оружје. Величина уређаја и захтеви његовог транспорта показивали су ограничења таквог приступа.

У тексту објављеном у часопису организације ЦТБТО, један од конструктора, Јуриј Трутњев, објаснио је да је тест служио слању поруке свету. Цар-бомба је тако постала пример преплитања научног рада, војних амбиција и политичког притиска.

Радиоактивно наслеђе и забрана проба

Забринутост због нуклеарних испитивања расла је и пре арктичке експлозије. Радиоактивне материје настале атмосферским пробама могле су да се преносе далеко од полигона, а њихово присуство у храни подстицало је страх од дугорочних здравствених последица.

Историја Нове земље обухвата и присилно пресељење староседелачког ненецког становништва ради успостављања полигона. Зато удаљеност места тестирања од великих градова није значила да његова војна употреба нема људску цену.

ФОТО: Компас/Илустрација

После Кубанске кризе 1962. обновљени су напори да се ограничи нуклеарно надметање. САД, Совјетски Савез и Велика Британија потписали су 5. августа 1963. споразум којим су забрањене нуклеарне експлозије у атмосфери, свемиру и под водом.

Споразум је оставио могућност подземних проба под одређеним условима, па није окончао трку у наоружању. Представљао је, међутим, важан корак ка ограничавању радиоактивног загађења и опасности које су нуклеарна испитивања доносила далеко изван граница полигона.