Новинар британског „Телеграфа“ Капил Комиреди, који је извештавао из бројних конфликтних зона и интервјуисао светске лидере и писао њихове профиле, оценио је да је Александар Вучић можда изгубио изборе, али да не треба да буде отписан, јер, како је рекао, „поједностављена карикатура балканског лидера“ која преовладава на Западу има мало сличности са човеком кога он познаје.
У тексту за британски лист он оцењује да су избори открили још нешто што је било подједнако важно и што не би смело да се занемари – удаљеност између карикатуре Вучића, аутократе, диктатора, тиранина, амбициозног тоталитаристе и стварног човека, који се понашао као одговоран демократски државник.
– Бивши европски шеф државе који се састао са Вучићем пре неколико недеља рекао ми је да је главна брига српског лидера спречавање хаоса и насиља. Имао је веродостојне обавештајне податке да би га победа са малом разликом изложила оптужбама за манипулацију – пише у тексту Комиреди.
Како каже, Вучић изазива екстремне реакције.
– Ја сам га лично упознао као пристојног, ученог и интелектуално знатижељног човека. Не слажем се с њим у безброј области, али путујући и пишући из бројних деспотизама, никада ми није деловао као створење искројено од диктаторског материјала. Темпераментно и интелектуално, не би могао да буде различитији од Нарендре Модија. Његов уступак у недељу показао је његов карактер – рекао је он.
ФОТО: Antonio Ahel/ATAImagesТоком кратке кампање, наводи британски новинар, Вучићеви противници у земљи и иностранству трошили су огромну енергију приказујући га као моћника који планира да украде изборе, а тврдње су постајале све хистеричније како се гласање приближавало.
– Само Вучићево учешће на изборима, на којима се бивши председник борио за место премијера као опседнут, било је доказ да је он балкански аватар Владимира Путина. Румен Радев из Бугарске недавно је извршио исту промену функције без икаквих контроверзи – рекао је он.
Бројни „стручњаци“ тврдили су да је руски председник Владимир Путин лично осмислио „пакет спасавања“ како би спасао Вучићев „режим“ и износили детаљне сценарије о томе како ће Вучић да се прогласи победником, а западним владама упућени су и апели да интервенишу.
– У свему томе, једини игнорисани глас припадао је Вучићу, који је свакоме ко се потруди да га саслуша рекао да ће признати изборе ако изгуби и да очекује исту љубазност од друге стране. Вучић је направио безброј грешака, како је и сам признао током кампање, али неки од његових најжешћих критичара увек су показивали многа од најекстремнијих зала која су му приписивали – написао је он.
Наводи да је недеља почела бруталним физичким нападом на Вучићеву осамдесетогодишњу мајку Ангелину, док се враћала кући након гласања. Подсећа да је раније ове године интервјуисао и њу и њеног супруга и да га је тада посебно погодила скромност њиховог живота.
ФОТО: Информер/принтскрин– Живели су у малом стану, без икаквог луксуза на видику. То ми је упало у очи јер сам управо извештавао за „Њујоркер“ о изборима у Мађарској на којима је срушен Виктор Орбан, човек с којим се Вучић често пореди. Њих двојица не могу бити различитији. Орбанов отац је живео у кући недалеко од Фелчутa која је копија минијатурне европске палате. Орбан, освајајући власт у релативно либералној европској земљи, наставио је да се учвршћује тако што је екстремни национализам и нетрпељивост учинио прихватљивим политичким позицијама. Његов режим насељавали су огорчени хомофоби и ксенофоби. Вучић, ватрени националиста који је постао умерењак и први пут постављен на високу функцију 2012. године, кренуо је у супротном смеру. За вештог политичара, могао је да делује на веома неполитички начин – оценио је аутор.
Као пример наводи да је Вучић 2017. године за премијерку именовао Ану Брнабић, отворено хомосексуалну политичарку, чему се противила „либерална“ српска опозиција, док је Православна црква била разјарена.
– Вучићу су његови најближи саветници саветовали да одустане како би сачувао свој драгоцени политички капитал за још једну битку. Одбио је, јер је, како ми је рекао, желео да се српско друштво једном заувек очисти од ове ’болесне предрасуде’. Његова упорност се исплатила – наводи он.
Према његовим речима, „Вучићева Србија“, упркос свим увредама које су јој упућене, никада није била Орбанова Мађарска, па чак ни Индија Нарендре Модија. Супротно мишљењу да је контролисао сву штампу, Вучић је заправо био непрестано осуђиван у значајним деловима медија, у земљи која је дубоко подељена.
– Напади, део описа посла сваког политичара, постали су изузетно ружни у последње две године. Проширили су се на његову супругу и њиховог малог сина. Једна не безначајна опозициона фигура тврдила ми је да је Вучић ванбрачно дете албанског оца и да сарађује са Западом како би дао Косово Албанцима. Затим је ту и бајка о сарајевском сафарију – разрађена превара која тврди да су богати западноевропски туристи плаћали Србима, укључујући и Вучића, да се забављају ловећи Босанце током опсаде босанске престонице. Ниједан озбиљан уредник не би објавио такву причу да се фокусирала на другог политичара. Али пошто је то био Вучић, прича – коју су исмејали британски војници који су служили под покровитељством Уједињених нација у Босни – добила је простор у медијима и публику – наводи се.
Додаје да исто важи и за тврдњу да је Вучић употребио звучно оружје како би растерао демонстранте у Србији.
– За то никада није постојала ни трунка независног доказа, али то тешко да је ометало ширење те тврдње као чињенице. Ипак, након 14 година на власти, Вучић је добио скоро 40 одсто гласова – рекао је аутор.
ФОТО: Илустрација/КомпасКомиреди се запитао да ли ће „катарзична језа“ изазвана победом студентског покрета сада прерасти у кохерентну и компетентну владу.
– Студентски покрет у Србији, упркос свим својим врлинама, препун је недостатака. Квалитети који су му помогли да осигура победу не морају нужно да му помогну у владању. Нема вођу. Његови чланови крећу се од хуманих секуларних демократа и идеалиста до квазифашистичких ултранационалиста које покреће језива мржња према Албанцима, босанским муслиманима, Европљанима и странцима уопште. У почетку привучен њиме, постајао сам све мање и мање одушевљен након интеракције са његовим кадровима – рекао је он.
ФОТО: Spasa DAKIC / Sipa Press / ProfimediaПојашњава да ће покрет, уколико дође на власт, морати да додели министарске ресоре, попуни владине службе и амбасаде, увери стране инвеститоре и привуче нове међународне инвестиције, али и да испуни постојеће обавезе.
– Од изградње некретнина у оквиру пројекта Београд на води, који подржавају Уједињени Арапски Емирати, до следеће године на сајму Експо, будућност сваког већег економског пројекта који отвара радна места сада је под знаком питања. Затим, ту је и спољна политика. Хоће ли нова влада да прекине историјске везе Србије са Русијом? Ако то учини, суочиће се са побуном изнутра. Хоће ли поново оживети тежње Београда за чланством у Европској унији, чији је услов помирење са отцепљењем Косова? Ако то учини, изазваће експлозију у земљи. Хоће ли стати уз Украјину без удаљавања Москве и одржати корисне економске односе са Кином без нарушавања све снажнијег стратешког односа са САД? – рекао је Комиреди.
ФОТО: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆОцењује да ће значај балансирања међународних односа, у чему је Вучић био највештији практичар ове вештине још од Јосипа Броза Тита, постати очигледан у наредним месецима.
– Док Европа и свет улазе у период дубоког хаоса, сумњам да ће Срби поново схватити колико цене стабилност коју је њиховој земљи пружио Вучић – каже он.
Истиче и да ће нас можда нова влада све изненадити, али да је вероватније да ће се урушити под теретом сопствених противречности.
– Супротставиће јој се уједињена опозиција предвођена Вучићем, за којег би се овај пораз на крају могао показати као благослов. Бес, делом легитиман, делом самопонављајући, који је паралисао Србију последње две године, је испуштен. Вучић, ослобођен дужности у влади, реорганизоваће се и преуредити. Његови наследници ће, у међувремену, морати да се суоче са искушењима управљања. Србија никада није упознала просперитет који тренутно ужива, а он је производ Вучићевих година сматра Комиреди.
Додаје и да су следећи велики избори, председнички избори у Србији, пред вратима и да сумња да ће српски бирачи, уколико се нова влада не уједини, изразити кајање због свог избора на председничким изборима у децембру.
– Вучићу је Уставом забрањено да се кандидује за председника, али његово путовање је далеко од краја. Као што је недавно рекао, не иде никуда. Остаће у Србији и бориће се. Немојте га отписивати – закључио је Комиреди за британски „Телеграф“.
