Британски Телеграф: Европа пожурила са пресудама Вучићу за наводне афере

Пре него што је утврђено шта се заиста догодило 15. марта, велики део међународне јавности већ је донео пресуду да је власт у Србији употребила „звучни топ” против сопствених грађана. Међутим, како оцењује британски „Телеграф”, ниједна независна истрага до данас није недвосмислено потврдила такве тврдње, а нови детаљи које је објавило српско тужилаштво показали су да су осуде биле преурањене.

У ауторском тексту објављеном у „Телеграфу” наводи се да је „извесност претходила потрази за доказима”, као и да су у појединим круговима „докази третирани као нешто што није неопходно”.

Лист подсећа да је и Европски суд за људска права, иако је Србији изрекао привремену меру којом се забрањује евентуална будућа употреба таквих средстава за контролу масе, изричито нагласио да се не изјашњава о томе да ли је „звучно оружје” заиста употребљено 15. марта.

– Та важна напомена привукла је тек делић пажње која је посвећена првобитној оптужби – истиче аутор.

„Телеграф” наводи да су у међувремену српски тужиоци покренули истрагу на основу докумената пронађених на Универзитету у Београду, који, према наводима тужилаштва, указују на разговоре о „звучном топу” вођене два месеца пре протеста.

Према писању британског листа, тужилаштво тврди да је циљ био „симулирање употребе ’звучног топа’ од стране државних органа” како би се изазвали „паника у јавности и страх код грађана”, што би довело до снажног притиска из иностранства и унутрашње дестабилизације.

Истовремено, студентски представници наводе да се документи односе на неки ранији протест.

– Могуће је да су потпуно у праву. Могуће је и да се на крају покаже да ти документи не доказују ништа. Али управо је у томе суштинy – наводи аутор и додаје да „постојање различитих објашњења треба да подстакне опрез, а не сигурност”.

– Уместо тога, велики део коментара о Србији показује супротан инстинкт, па се оптужбе често представљају као чињенице – пише „Телеграф”.

Лист оцењује да се проблем не односи само на Србију, већ на ширу тенденцију да се политички сукоби посматрају кроз поделу на „хероје и негативце”.

– Протестанти се подразумевају као морално исправни, па се свака оптужба против власти сматра веродостојном. Вучић се представља као ауторитарни лидер, па се свако негирање аутоматски одбацује као пропаганда – наводи аутор.

„Телеграф” истиче да председник Србије „није изнад критике”, али и да „не би требало полазити од претпоставке да је крив само зато што многи у Бриселу не могу да прихвате његову политику вишеструког усмеравања спољне политике”.

Лист подсећа да Србија покушава да одржи односе са Европском унијом, Русијом, Кином и Сједињеним Америчким Државама, а да је под вођством Александра Вучића привукла значајне стране инвестиције и задржала једну од највиших стопа привредног раста на Балкану.

– Милиони српских бирача и даље подржавају Вучића не зато што су жртве лажне свести, већ зато што верују да он нуди стабилност у све нестабилнијем свету – наводи се у тексту.

Посебно је, како закључује аутор, иронично то што либералне демократије инсистирају на владавини права, претпоставци невиности и доказима пре пресуде, али да „када суде владама које не воле, ти стандарди често необјашњиво ишчезавају”.

– Ако су првобитне оптужбе о звучном оружју заслуживале насловне стране, онда су заслуживале и истрагу, а не тренутну пресуду – наводи „Телеграф”, уз оцену да „кредибилитет не зависи од тога да ли смо увек у праву, већ од спремности да преиспитамо закључке када чињенице постану сложеније”.