Светски познати економиста Бранко Милановић представио је вечерас у Београду своју књигу „Велика глобална трансформација“ у којој наводи да се расподела богатства у свету мења и да грађани азијских земаља имају све веће приходе у односу на грађане Европе и Америке.
Он је у Европској кући одржао уводно предавање пред разговор на тему „Од глобалне конвергенције до мултиполарног сукоба“ и представио податке према којима се од 1998. године континуирано смањује разлика између прихода становника европских земаља и светског просека, док је у земљама Азије тренд обрнут.
– Глобална неједнакост међу грађанима такође се смањује – услед успона Кине имамо веће приходе за кинеске грађане. Исто важи за Индију, Индонезију, Вијетнам. Оно што се тада дешава је то да се поредак приходовања у свету мења. Расподела богатства у свету више не подразумева да су само западне земље у првих 20. Њихове средње класе и ниже класе имају данас релативно мање приходе – рекао је Милановић.
Данашња велика трансформација, додаје Милановић, већ захвата цео свет, а средњи приходи међу државама много су сличнији него што су били пре 30 или 40 година.
Милановић, ипак, упозорава да процес богаћења некада сиромашног становништва земаља Азије и изједначавања глобалних неједнакости могу довести и до нових конфликта.
– Велике земље као Кина, Индија и друге су постале много сличније САД по значају у свету, и то доводи до тога да се САД противи успону хегемоније Кине. Тако, увећано богатство води до конфликта – тврди Милановић.
Додаје и да промена расподеле приходовања у свету значи и да ниже и средње класе западних земаља данас бележе релативно ниже приходе у односу на светски просек.
– У зависности од тога где се налазите и у каквом је положају ваша земља, осећате ефекат Кине јаче или слабије. Наравно, уз промену рангирања прихода у свету, чињеница је и да су у великим и важним државама као што су САД и УК, приходи оних на врху скале наставили да расту, док осталима нису – оценио је Милановић.
Ова два фактора производе политичку турбуленцију којој, како наводи, сведочимо у САД, Немачкој, Француској, Шпанији, Италији и другим земљама.
– Имате два ефекта које а приори можемо сматрати добрима али они производе на нивоу држава конфликт – закључио је Милановић.
Милановић је један од водећи светских економиста, који већ више од 35 година ради у истраживачком департману Светске банке у Вашингтону, у одељењу које се бави анализом сиромаштва, неједнакости и анкетама о домаћинствима. На тему економске неједнакости у Југославији докторирао је 1987. године на Универзитету у Београду.
Истраживач је на њујошком универзитету ЦУНY, већ десет година предаје као професор по позиву на Универзитету Џон Хопкинс, а од 2005. и на Универзитету Мариленд и у Карнегијевој задужбини за међународни мир у Вашингтону.
Објавио је велики број чланака о методологији мерења неједнакости и анализи неједнакости у земљама у транзицији, као и о глобалној неједнакости и глобализацији.
На отвореном разговору „Од глобалне конвергенције до мултиполарног сукоба“ учествовали су и професори Дан Баник са Универзитета у Ослу, Михаил Арандаренко са Универзитета у Београду и докторанткиња Аница Ковачевић са Универзитета у Београду и Института за европске студије.
