Битка за ирански уранијум: Најјаче силе на ивици новог светског сукоба

Русија је више пута нудила да преузме ирански високо обогаћени уранијум још од почетка сукоба, који су прошлог лета покренули Сједињене Америчке Државе и Израел. Ипак, како је сада потврдио портпарол Кремља Дмитриј Песков, та опција тренутно није на преговарачком столу, пре свега због недостатка интересовања Вашингтона. Са друге стране, Техеран тврди да о трансферу уранијума уопште није ни разговарао, упркос изјавама америчког председника Доналда Трампа да би САД могле да преузму „нуклеарни прах“.

Управо то питање постало је једно од кључних у преговорима о окончању сукоба у Ирану. Стручњаци оцењују да би руски предлог могао да буде компромисно решење, имајући у виду дугогодишњу нуклеарну сарадњу Москве и Техерана, али и већи ниво поверења који Иран има према Русији него према Западу, пише Moscow Times, преноси Блиц.

Битка за ирански уранијум

Посебну тежину овој теми даје чињеница да ирански уранијум данас није само техничко питање, већ централни геополитички проблем. Залихе које Техеран поседује постале су предмет глобалног надметања: САД желе да их уклоне како би спречиле развој нуклеарног оружја, док Русија и Кина у томе виде прилику да ојачају свој утицај на Блиском истоку. За Иран, међутим, тај материјал представља питање суверенитета, стратешке моћи и националног престижа.

Према проценама Међународне агенције за атомску енергију, Иран располаже са око 440 килограма уранијума обогаћеног на 60 одсто, што је далеко изнад нивоа потребног за цивилну употребу. Уз то, постоје и додатне количине нижег нивоа обогаћења. Управо овај материјал од 60 одсто изазива највећу забринутост, јер се налази на само једном техничком кораку од нивоа погодног за нуклеарно оружје.

ФОТО: Shutterstock/helloRuby

Због тога је ирански уранијум једна од најосетљивијих нуклеарних залиха на свету. Иако Иран тврди да програм има искључиво мирнодопске циљеве, западне земље страхују да би тај материјал могао релативно брзо бити додатно обогаћен.

Додатну контроверзу изазвао је Трампов израз „нуклеарна прашина“, који није научни термин, већ опис потенцијално оштећеног или затрпаног уранијума након напада на нуклеарна постројења. Стручњаци упозоравају да такав материјал не нестаје: може остати у тунелима, рушевинама или контејнерима, што значи да би његово вађење захтевало комплексне операције ископавања и чишћења.

САД, Русија и Кина у клинчу

Управо ту се појављује руски предлог. Москва нуди да преузме, транспортује и складишти ирански уранијум, уз надзор међународних институција. Иако би таква операција била логистички изузетно захтевна, експерти сматрају да је изводљива, нарочито уз учешће Међународне агенције за атомску енергију.

Међутим, проблем није само техничке природе. Иран одлучно одбија могућност да свој уранијум преда Сједињеним Државама, сматрајући то политички неприхватљивим и симболички понижавајућим. Нуклеарни програм у тој земљи већ деценијама представља симбол технолошког напретка и отпора спољним притисцима.

У међувремену, и Кина показује интересовање за могуће решење. Као највећи купац иранске нафте, Пекинг има снажан мотив да спречи ескалацију сукоба и обезбеди стабилност енергетских токова. Укључивање Кине додатно компликује дипломатску слику, али и потврђује колико је питање иранског уранијума постало глобално.

Судбина ових залиха могла би да буде пресудна за исход преговора. Да ли ће уранијум бити пребачен, разблажен, стављен под међународни надзор или остати у Ирану, то је питање које ће одредити не само крај овог сукоба, већ и будући однос снага на Блиском истоку.