Патријарх српски Порфирије поручио је вечерас на централном комеморативном скупу у Мркоњић Граду поводом Дана сећања на страдале у хрватској војној акцији „Олуја“, да истина увек остаје истина, а обавеза свих да памте мученике и страдалнике из српског рода, као и да сећања на страдања Србе треба да упуте једне ка другима као браћи и сестрама, као јединственом народу. Порфирије је рекао да осећа дужност да са трона Светог Саве позове све његове духовне потомке да не дозволе да их уместо љубави према ближњем обузме мржња и позвао да се у духу хришћанске и православне саборности издигнемо изнад подела и раздора.
Порфирије је у беседи навео да су Срби Крајишници када су остајали без домова и завичаја носили у себи веру да их Господ није оставио, као и наду да зло нема последњу реч. Он је истакао да је народ вечерас сабрала љубав према српским мученицима, сународницима и суседима, који су као недужни људи страдали током ужасног погрома са својих огњишта.
„На њиховом страдању, али на истрајности свих који су понели крст изгнанства, испуњавале су се речи великог и светог апостола Павла, који каже: ‘У свему трпимо невоље, али нисмо потиштени; збуњени смо, али не очајавамо; прогоњени, али нисмо остављени, оборени, али не погубљени’, јер и онда, када су остајали без домова и завичаја, наша изгнана браћа и сестре носили су у себи веру да их Господ није оставио и наду да зло нема последњу реч“, навео је Порфирије.
Како је навео, истина остаје иста, бол не престаје протоком времена, а обавеза свих, да пред Богом памте своје сроднике, страдалнике, остаје трајна и непромењива. Патријарх српски је указао да је у Мркоњић Граду народ сабрала жеља да молитвено памти невине жртве и страдалнике из српског рода, јер, како каже, молитва је најдубљи и најдостојнији облик памћења. „Молитва пред лице Божје узноси и бол жртве, али и рану онога који памти. Она чува истину, а срце ослобађа од мржње која човека изнова везује за зло“, казао је Порфирије.
Према његовим речима, страдања, као и сећање на све горке епизоде српске многострадалне историје, требало би да Србе, као крштени народ, опет и изнова врате коренима, окрену Богу и упуте једне ка другима као браћи и сестрама, као заједници, као једном и јединственом народу.
„Треба да нас уведу у истинско и дубље разумевање речи Христових: „Љуби ближњега свога као самога себе“, па и даље и више од тога: „Љубите и непријатеље своје“. И вечерас заповест о љубави призивамо и у сећање и у своја срца“, истакао је Порфирије. Патријарх је указао да је човеку тешко да воли противника и непријатеља, али да до пуноће такве љубави „узрастају само охристовљени људи, светитељи Божији“.
„Ипак, Христова заповест свакоме од нас показује пут и позива нас на непрестани подвиг очишћења срца од самољубља, од самодовољности, како бисмо у себи умножавали радост, љубав и мир“, додао је Порфирије.
Како је истакао, осећа дужност и одговорност да са трона Светог Саве позове све духовне потомке тог великог светитеља, да не дозволе да их уместо љубави према ближњем обузме мржња.
„Да постане нормално оно што се данас, нажалост, често дешава међу нама, да се ближњи претвара у туђина, да брат постане противник, а различитост да се претвори у повод за непријатељство. Другим речима, да нам мржња према ближњем, то јест мржња међу нама, постане једини нормалан и прихватљив начин живота“, рекао је Порфирије.
Нагласио је да заповест Божија љубав има сасвим конкретан садржај, а то је да она нас упућује на људе са којима живимо.
„Љубав дугујемо једни другима пре свега у породици, у браку, супружници једни другима. Љубав дугујемо својим родитељима и деци. Браћи и сестрама, затим суседима, колегама, суграђанима, љубав дугујемо своме народу, учећи се љубави према онима са којима непосредно делимо дар живота“, казао је Порфирије. Указао је да благодаћу Божијом постајемо способни да тек онда и у сваком другом човеку препознамо брата и икону Божију.
„Тек волећи, своје, волећи свој народ, постајемо способни да волимо друге, да волимо туђе, да волимо и поштујемо друге људе и друге народе. Стога опет и опет се молим Господу и позивам све нас да будемо, колико год можемо, изнад уских, себичних и идеолошки мотивисаних партикуларних интереса, и да се у духу хришћанске и православне саборности издигнемо изнад подела и раздора“, навео је Порфирије.
Патријарх српски је уз речи апостола Павла, позвао да се народ препозна као браћа, да праштамо и да тражимо опроштај једни од других, да једни другима отворимо срце и да знамо да нико није вишак, него да је, како је рекао, свако свакоме потребан и да је свако драгоцен.
„Позивам, не својим, него речима апостола Павла, великог светитеља Божијег, који хришћанима у Коринту поручује: ‘Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви исто говорите; и да не буде међу вама раздора, него да будете утврђени у истом разуму, у истој мисли, јер сам чуо за вас, браћо моја, да су међу вама свађе. Та реч апостола Павла, и данас је реч Цркве Христове, реч Цркве Светосавске“, рекао је Порфирије.
Према његовим речима, позвани смо да чувамо мир и слогу међу собом, али и да у миру, узајамном поштовању и добросуседству живимо са свим људима и народима са којима делимо овај благословени простор.
„Сетимо се библијске повести о јеврејском народу, који је негда 40 година изгубљено лутао пустињом, учећи да памти једно, да памти свој завет и да своју снагу тражи у верности Богу. Пустиња је била школа у којој је народ изнова учио ко је и чији је, одакле долази, који му је циљ и чему је призван“, истакао је Порфирије. Како је рекао Порфирије, народ, ма колико то било страшно и неподношљиво, не пропада када остане без земље и дома свога, већ најдубљи пад једног народа почиње када тај народ заборави ко је, чији је, који му је циљ и на каквом завету је утемељен.
„Из таквог заборава рађају се раздори; брат се удаљава од брата, и ишчезава слога и јединство без којих се тешко може сачувати било шта, а камоли градити. Зато је наше молитвено памћење у исти мах и чување идентитета и чување свога завета и свести о томе ко смо и шта смо“, поручио је Порфирије. Нагласио је да памтећи своје страдалнике и завичаје, ми памтимо ко смо, чији смо и коме припадамо.
„А припадамо Христу, цркви његовој, једни другима, светосавском православном српском народу. Само тако смо сабрани и онда када смо расејани, духовно укорењени и онда када смо далеко од својих огњишта. Помоливши се опет и опет за нашу браћу и сестре пострадале током несрећних августовских дана 1995. године, као и за све који су напустили своја вековна огњишта и сестрама који су невино пострадали у страшном прогону са својих вековних огњишта, прогону названом Олуја“, навео је Порфирије.
