Конференција председника парламената држава кандидата за Европску унију још једном је показала да је Србија активан учесник европских процеса
Државни врх Србије већ годинама шаље јасну поруку, како домаћој, тако и светској јавности, да је чланство у Европској унији кључни стратешки приоритет и дугорочно опредељење спољне политике Србије, али уз истовремено одбијање да цена тог пута буде нарушавање традиционалних пријатељстава и одрицање од дела територије. Ово „али“ за Србију представља одлику суверенитета, док га поједине државе чланице читају као непослушност и одбијање усклађивања са спољном политиком ЕУ, што директно диктира темпо којим се званични Београд креће ка Бриселу.
Међутим, и поред честог мимоилажења и неразумевања, Србија је још увек у игри за придруживање европској породици, а последња потврда ове тврдње дошла је у виду организовања Конференције председника парламената држава кандидата за Европску унију.
ТЕМЕЉ НОВЕ САРАДЊЕ
Београдска конференција је заједничка иницијатива Народне скупштине Републике Србије и Врховне раде Украјине, на којој су учествовали највиши парламентарни званичници земаља кандидата.
У разговору за Српски недељник Компас председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић истиче да београдском конференцијом Србија „поставља темељ једног новог формата сарадње међу парламентима земаља кандидата за чланство у ЕУ“.
„Ово је први пут да су председници парламената држава кандидата покренули заједничку иницијативу за успостављање редовног формата сарадње. То је снажна порука политичке зрелости, одговорности и спремности да, поред сопствених реформи, градимо и међусобно партнерство“, каже Брнабић.
„Ово је само још један од показатеља свим дежурним критичарима да Србија не да није изолована већ је земља способна да иницира и успоставља нове облике сарадње и повезивања“, сматра Ана Брнабић
Посебно је важно што је ово заједничка иницијатива две пријатељске државе, два парламента – Народне скупштине Републике Србије и Врховне раде Украјине, додаје Брнабић.
„То је резултат заједничког уверења да парламенти имају одговорност да преузму активнију улогу у јачању сарадње међу државама кандидатима“, наводи Брнабић.
Своје виђење овог догађаја, за наш лист, изнео је и каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
„Састанак који се овде одржава је доказ о међународном положају Србије и доказ о политици која се и на овај начин потврђује. Србија и те како има упориште у најширем смислу према свим кључним актерима, а овај састанак, одазивање на њега и сама организација управо показују тежину и значај међународног положаја Србије и потврђују утицај који она има у контексту реалполитике у овом тренутку“, истиче Миливојевић.
Београдска конференција је препозната као одлична прилика за размену искустава земаља које су на европском путу, али и шанса за заједничко и синхронизовано деловање на путу ка чланству.
На конференцији се разговарало о улози националних парламената у европским интеграцијама и различитим моделима за оснаживање интерпарламентарне сарадње земаља кандидата.
Говорећи на Конференцији, председник Србије Александар Вучић рекао је да Западни Балкан до сада није довољно добро разумео важност међусобне сарадње.
„Нисам оптимиста по питању брзог чланства у ЕУ за било кога од нас. Гледали су ме као песимисту и опрезног човека, али је очигледно да сам био у праву. Не мислим да ће ЕУ у наредних неколико година моћи да доноси одлуке о проширењу, али то не значи да ми не треба да убрзано наставимо на нашем европском путу – да спроводимо реформе“, истакао је Вучић.
ПРИТИСАК И ЛОБИРАЊЕ
Проширење ЕУ недавно је поново доспело у жижу јавности, будући да се Црна Гора приближава завршној фази преговора о чланству, иако известан број аналитичара не очекује скорије проширење Европске уније.
Додатну сложеност овог питања представља и чињеница да међу самим државама чланицама ЕУ не постоји потпуна сагласност у погледу будућег проширења и спремности Уније да прихвати нове чланице.
„Састанак, одазивање на њега и сама организација показују тежину и значај међународног положаја Србије и потврђују њен утицај у контексту реалполитике у овом тренутку“, истиче Зоран Миливојевић
Због тога Миливојевић одлази корак даље у својим проценама значаја београдске конференције и објашњава да је сам састанак у функцији неке врсте лобирања и притиска на ЕУ.
„Да заиста разуме и схвати значај политике проширења и значај прекида са праксом и политиком која је држала одређене земље у изолацији, укључујући наравно и Србију. На потребу да Европска унија заиста остане доследна и да се држи принципа и стандарда када је реч о политици проширења. Да равноправно третира све кандидате и да се држи оних принципа у процесу евроинтеграција на којима се политика проширења и до сада заснивала. Ово је, рекао бих, једна врста колективног притиска и једна врста обједињеног наступа свих држава кандидата који би морао да појача утицај и разумевање Брисела о томе шта значи да се ове државе третирају на један активан начин и да се политика проширења и политика евроинтеграција посматра активније и принципијелније него што је то био случај до сада. Ово занемаривање је не само на штету ЕУ и ових земаља него и на штету мира, стабилности, безбедности, развоја Европе у целини. То је суштина и порука која ће бити послата из Београда“, сматра наш саговорник.
НЕМА ГОВОРА О ИЗОЛОВАНОСТИ
Ана Брнабић сматра и да је ова конференција још један показатељ „свим дежурним критичарима да Србија не да није изолована, већ је земља способна да иницира и успоставља нове облике сарадње и повезивања“.
„Ово је доказ да је Србија земља са којом сви желе да сарађују и чија реч се у Европи и те како чује. Сада видимо да су одређени медији, који су говорили како Александар Вучић оснива друштво губитника, још једном обмањивали грађане зарад својих јефтиних политичких циљева, пошто би онда морали да објасне читавој Европској унији како су то Украјина или рецимо Црна Гора, губитници. То опет говори само о њима, а о Александру Вучићу и Србији говори то што смо из Београда у Европску унију послали поруке сарадње, партнерства и мира заједно са осталим земљама кандидатима. Поносна на своју земљу и све наше грађане, који врло добро знају да је Србија данас важан актер на међународној политичкој сцени“, закључила је председница Народне скупштине Републике Србије.
О томе да ли има простора да се говори да је Конференција председника парламената држава кандидата за чланство у ЕУ доказ да Србија ипак није изолована, Миливојевић сматра да уопште нема простора да се говори о било каквој изолованости.
„То је бесмислица првог реда. Независно од ове конференције. То не бих уопште коментарисао“, поручује Миливојевић.
