„Бели“ Руси у културном животу Београда

Зграда Државног архива Србије, пројекат Николаја КрасноваФОТО: commons.wikimedia.org/Николай Петрович Краснов

После Октобарске револуције, десетине хиљада руских избеглица пронашле су уточиште у Краљевини Југославији, а Београд је постао један од најзначајнијих центара руске емиграције у Европи

У шетњи Београдом може се запазити да многе улице носе називе добијене у част странаца који су на различите начине, током историје, били заслужни за просперитет Србије и њеног главног града. Оваква пракса је уобичајена у свим деловима света и не би требало да има нарочити значај, да око пажљивијег посматрача не уочи бројност табли на којима су уписана руска имена.

Шаролика плејада најразноврснијих историјских личности конципирана је тако да се њоме потврђује континуитет српско-руских културних веза, интензивних чак и у време захлађења или обуставе званичних дипломатских односа.

Тако су у мапу данашњег Београда уписана имена књижевника Александра Пушкина, Лава Толстоја, Фјодора Достојевског и Владимира Мајаковског, али и совјетских војсковођа – генерала Владимира Ивановича Жданова, маршала Фјодора Ивановича Толбухина и маршала Сергеја Семјоновича Бирјузова.

Раме уз раме поред истакнутих црвеноармејаца, учесника у ослобођењу Југославије у Другом светском рату, простире се улица Цара Николаја Другог, именована у част последњег монарха на руском престолу. Поред ње, ту су и улице које носе имена његових савременика, руских „белоемиграната” доспелих у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца након Октобарске револуције 1917. године.

Становници Звездаре могу се похвалити улицом названом по балерини Нини Кирсановој, док је на Врачару бивша Авалска улица добила нови назив по чувеном руском архитекти Николају Краснову. И док имена великана класичне руске књижевности и совјетских ослободилаца Београда у нашој перцепцији потпуно заслужено уживају место у културном миљеу српске престонице, не можемо а да се не запитамо ко су били ти руски емигранти, толико заслужни да се чак и у данашње време улице именују у њихову част. Шта заправо знамо о „српским Русима” који су готово преко ноћи постали апатриди, остајући без домовине, без својих ближњих и без живота какав су познавали пре краха велике Руске империје?

БАНЕР