Бекерат: Реформе јавне управе леже у самом срцу приступању ЕУ

Шеф Делегације и амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат изјавио је данас да је јавна управа темељ демократских друштава, као и да се налази у средишту процеса приступања ЕУ.

Бекерат је током уводног обраћања на четвртој регионалној конференцији „Грађани на првом месту“ у оквиру регионалне иницијативе WeBER рекао да је та конференција важна из перспективе процеса проширења и приступања ЕУ.

– Реформе јавне управе заиста леже у самом срцу процеса приступања ЕУ, и стога заиста ценимо важност овог разговора. Сматрамо да је ова конференција невероватно важна и из перспективе процеса проширења и процеса приступања. Сама терминологија, „јавна управа“, оставља утисак да је она осмишљена да служи јавности, да се ангажује са јавношћу и да представља јавност, али ја бих додао да је она заправо темељ наших демократских друштава – објаснио је он.

Он је рекао да када грађани осећају да добијају услуге на које подједнако имају право, јавна управа функционише.

– Када грађани осећају да добијају услуге на које имају право и када су те услуге једнако распоређене тако да добијате исту услугу без обзира на ваше везе, богатство или статус у друштву, када то функционише, то има снажан утицај на снагу наших демократских друштава. Али када не функционише, то представља ризик, јер је јавна управа заправо спона између власти и грађана, и зато је толико важно да она функционише и да ужива поверење наших грађана – рекао је Бекерат.

Како је додао, у времену када је поверење у институције уздрмано, организације цивилног друштва (ОЦД) треба да послуже као мост између грађана и државе.

– Њихово учешће није само корисно; оно је од суштинског значаја за одговорно, транспарентно и прилагодљиво управљање. У контексту европских интеграција Западног Балкана, ове улоге добијају још већи значај. Како регион напредује на свом реформском путу који води ЕУ, сарадња између влада, цивилног друштва и грађана одредиће успех демократских институција и ефикасност јавне управе – објаснио је шеф Делегације ЕУ.

Бекерат је рекао да цивилно друштво представља трећи стуб демократије, поред јавне управе и приватног сектора и обухвата широк спектар актера, као што су невладине организације (НВО), истраживачке центре, синдикате, академску заједницу и локалне покрете.

– Они артикулишу глас грађана, позивају власт на одговорност и заговарају права маргинализованих група. ОЦД делују као чувари, пратећи акције владе и указујући на злоупотребе положаја. Оне такође делују као заговорници, осигуравајући да политике одражавају потребе свих грађана, а не само моћних или оних са добрим везама. ОЦД често пружају и кључне услуге тамо где и када оне недостају, од здравствене заштите и образовања, до правне помоћи и заштите животне средине – нагласио је.

Додао је да је неопходно омогућити ОЦД да учествују у процесима без законских ограничења да би цивилно друштво ефикасно испунило своје улоге.

– То ме доводи до моје друге тачке, тј. важности омогућавања учешћа цивилног друштва у креирању државних политика. Значајно учешће цивилног друштва у креирању политика је обележје зрелих демократија и кључни захтев за приступање ЕУ – рекао је Бекерат.

Навео је да је учешће ОЦД у процесима важно због легитимитета, експертизе коју доносе, као и због изградње поверења јавности које је још увек, како је рекао, на ниском нивоу на Западном Балкану.

– Прво, због легитимитета јер политике које су развијене са цивилним друштвом, а не за цивилно друштво, легитимније су, инклузивније и ефикасније. Друго, због експертизе коју ОЦД доносе што и сам знам из прве руке, бавећи се свиме, од изборних до медијских реформи. Оне доносе знање са терена и експертизу која владама можда недостаје. Треће, због изградње поверења јер када грађани виде да се њихов допринос осликава у политикама, поверење у институције расте – рекао је Бекерат.

ФОТО: TANJUG/DEJAN ŽIVANČEVIĆ

Шеф Делегације ЕУ је нагласио да је улога цивилног друштва од суштинског значаја за реформу јавне управе.

– Реформа јавне управе такође представља окосницу интеграције у ЕУ за Западни Балкан. Она осигурава да институције буду ефикасне, одговорне и фокусиране на грађане што су квалитети о којима се не може преговарати када је у питању чланство у ЕУ – истакао је.

Он је рекао да се реформа јавне управе на Западном Балкану, упркос напретку, суочава са политизацијом управе, отпором према транспарентности и слабим спровођењем реформи због чега ЕУ обезбеђује значајна финансијска средства и техничку помоћ на Западном Балкану да би помогла у јачању капацитета ОЦД.

– Цивилно друштво помаже у превазилажењу ових изазова захтевањем одговорности, заговарањем система заснованог на заслугама (меритократије), јачањем транспарентности и пружањем сталног мониторинга и практичних препорука. На крају крајева, циљ ових реформи је стварање управљања окренутог грађанима – нагласио је Бекерат.