Штедња становништва је наставила раст и у 2026. години, упркос појачаним глобалним неизвесностима, што је показатељ поверења грађана у домаћи банкарски сектор и финансијски систем, поручују из НБС

Геополитички сукоби, драстичан скок цене нафте и гаса, раст, па пад цене злата и сребра, вредност евра и долара логични су разлози да се не само инвеститори већ и грађани запитају да ли треба остати или отићи с берзе, повући уштеђевину из банке, куповати инвестиционо злато, држати новац код куће… Јер све је лутрија. Већина сматра да је боље штедети у доларима јер је ова валута отпорнија због САД које имају своју нафту и гас за разлику од Европске уније која је енергетски зависна, пише Политика.

Упитани каква је ситуација код нас, да ли је због распламсавања сукоба примећено веће повлачење новца из банака, из Народне банке Србије за „Политику” кажу да је већ дужи низ година код нас присутан тренд раста штедње.

– Штедња становништва је наставила раст и у 2026. години, упркос појачаним глобалним неизвесностима (сукоб на Блиском истоку), што је показатељ поверења грађана у домаћи банкарски сектор и финансијски систем. Према последњим расположивим оперативним подацима, закључно са 23. мартом 2026. године, динарска штедња износи 213,8 милијарди динара и од почетка 2026. године повећана је за 7,6 милијарди динара (3,7 одсто), а само у марту раст динарске штедње износи 2,3 милијарде динара (1,1 проценат).

Девизна штедња на дан 23. марта 2026. године износи 16,5 милијарди евра и у овој години повећана је за 311,3 милиона евра (1,9 одсто), док у марту њен раст износи 28,1 милион евра (0,2 процента) – истичу у НБС.

Становништву у Србији је на располагању више могућности за улагање слободних новчаних средстава. Поред штедње у банкама, грађани могу да улажу новац у хартије од вредности, пензионе фондове, инвестиционе фондове, осигуравајућа друштва, акције и инвестиционо злато. Приликом избора између расположивих опција, поред висине приноса који се остварује, треба имати у виду трошкове (порезе, накнаде, трошкове конверзије и слично) и ризике које те инвестиционе алтернативе носе. НБС не даје препоруке за облик улагања, будући да одлука о избору врсте улагања зависи од склоности сваког појединца. Ипак, важно је истаћи да НБС очувањем стабилности домаћег финансијског система омогућава стабилан амбијент за улагања и настоји да обезбеди што већу транспарентност, а сам избор инструмента у који ће средства бити уложена је индивидуалан.

– У складу са стратегијом о динаризацији финансијског система, Народна банка Србије промовише штедњу у домаћој валути, указујући на њену већу исплативост већ дуги низ година. Резултати најновије редовне полугодишње анализе исплативости динарске и девизне штедње, која је обухватила период од децембра 2012. до децембра 2025. године, потврдили су да је у претходних 13 година било исплативије штедети у динарима, без обзира на рок орочења штедње.

Већој исплативости динарске штедње у односу на штедњу у еврима допринели су очувана финансијска стабилност и релативна стабилност курса динара према евру, више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима, као и повољнији порески третман прихода од камате на штедњу у домаћој валути у односу на штедњу у страној валути (приход од камате на динарску штедњу се не опорезује, док се на девизну штедњу опорезује по стопи од 15 одсто) – објашњавају у централној банци.

Упитани да ли због сопствене сигурности у смутним временима НБС купује више злата и да ли је сада све злато код нас или је део у Швајцарској, одговарају да када је реч о злату у склопу девизних резерви, НБС располаже са 53,7 тона злата.

– НБС купује злато највишег квалитета у облику златних полуга, пре свега из домаће производње – од компаније „Србија Циђин копер” (претходно „РТБ Бор”), као и на међународном тржишту. Када је реч о куповини злата у земљи, НБС купује све понуђено злато од исте компаније у континуитету, сходно праву прече куповине дефинисаном законом, па је од почетка године купила 1.154 килограма злата (92 полуге) од те компаније. У 2025. години од ове компаније откупљена је рекордна количина злата (344 полуге укупне тежине 4,3 тоне) – истичу у НБС.

Све злато НБС чува у својим трезорима, изузев последње купљених пет тона злата у иностранству у јулу 2024. године, које су тренутно још увек на посебном рачуну НБС у Берну.

– Све куповине злата на међународном тржишту обављане су преко једне од најкредибилнијих међународних институција – Банке за међународна поравнања из Базела. Све одлуке о куповини злата на међународном тржишту, као и потреби да то злато пребаци у своје трезоре, НБС процењује на бази анализа свих фактора који на то могу утицати, од глобалне геополитичке и економске ситуације, преко трошкова и услова држања до могућности располагања тим средствима. НБС намерава да и у наредном периоду настави са континуираном куповином злата на домаћем тржишту, чиме не само да доприноси додатној диверсификацији структуре девизних резерви већ их и увећава, јер плаћања златних полуга обавља из динара, а не из девиза, као у случају куповине на међународном тржишту (када се ниво девизних резерви не мења, већ само њихова структура) – истичу у НБС.

На питање да ли је дошло до поскупљивања кредита који су везани за еурибор због свеукупне ситуације, одговарају да последњи расположиви подаци о каматним стопама који се односе на јануар 2026. не указују на раст каматних стопа везаних за еурибор – просечна пондерисана каматна стопа на евроиндексиране стамбене кредите задржана је на нивоу од 4,5 одсто у јануару, што је исти ниво као у децембру 2025.

Ипак, треба имати у виду да је ескалација сукоба на Блиском истоку уследила у марту, тако да јануарски подаци још увек не одражавају накнадне промене у вредности еурибора. Уместо фиксне горње границе, закон, почевши од 1. јануара 2026. године, прописује да се приликом утврђивања горњих граница каматних стопа за стамбене кредите узимају у обзир тржишна кретања каматних стопа.

Осим тога, шестомесечни еурибор је са максималних 4,1 одсто крајем 2023. године спуштен на око 2,1 проценат средином 2025. године и од тада је до средине марта 2026. године био на стабилном нивоу.

– Међутим, средином марта ове године, услед неизвесности у погледу сукоба на Блиском истоку и кретања цена нафте и гаса која ствара инфлационе притиске у еврозони, забележене су повремене осцилације шестомесечног еурибора који тренутно износи око 2,5 одсто. У случају кредита с променљивом каматном стопом, динамика усклађивања висине номиналне каматне стопе са кретањем еурибора је утврђена уговором, а пре свега зависи од тога да ли је кредит са тромесечним или шестомесечним еурибором. Код кредита са фиксном каматном стопом, номинална каматна стопа је непромењена током целог периода отплате, па кретање еурибора не утиче на њену висину код тих кредита.