Агенција за националну безбедност Црне Горе упутила је налог непосредно Управи царина, чији су службеници издвојили председника Слободне Црне Горе по слетању из Копенхагена и покренули поступак који је прерастао у вишесатно задржавање.
Иза издвајања, детаљног претреса и вишесатног задржавања председника Слободне Црне Горе Владислава Дајковића на Аеродрому Тиват стајала је Агенција за националну безбедност Црне Горе, сазнаје „Политика” из извора упознатих са поступањем државних служби у овом случају.
Према сазнањима листа, АНБ је, заобилазећи редовни ланац поступања аеродромске полиције, налог за детаљну контролу Дајковића упутила непосредно Управи царина Црне Горе. Управо су царински службеници, поступајући по информацији која им је достављена из безбедносног сектора, издвојили Дајковића по слетању из Копенхагена и иницирали све што је касније уследило.
Тај податак објашњава због чега су се на првим снимцима контроле, које је Дајковић објавио после изласка са аеродрома, видели службеници Управе царина, иако је он у јавним иступима говорио и о поступању полиције. Према информацијама „Политике”, полицијски службеници укључени су тек пошто је царинска контрола већ била започета, док је иницијални налог стигао мимо полицијских структура на самом аеродрому.
Дајковић је на тиватски аеродром стигао летом из Копенхагена, након чега је издвојен од осталих путника и одведен у службене просторије. Његов пртљаг је отворен и детаљно прегледан, а контрола и задржавање, према његовим наводима, трајали су више сати.
Председник Слободне Црне Горе саопштио је да код њега нису пронађени недозвољени предмети, нити је након спроведеног поступка против њега поднета кривична или прекршајна пријава. Показао је и записник Управе царина, тврдећи да документ потврђује да током претреса није пронађено ништа што би могло представљати основ за његово даље задржавање.
Посебно питање које се отвара после сазнања „Политике” јесте због чега је АНБ у овом случају одлучила да непосредно активира царинске органе, уместо да евентуална оперативна сазнања достави граничној полицији, која је надлежна за безбедносне контроле путника и поступање према лицима за која постоје одговарајуће индиције.
Остаје нејасно и да ли је налог АНБ-а био заснован на конкретној безбедносној информацији, процени да Дајковић у пртљагу носи недозвољене предмете или на неком другом образложењу. Резултат контроле, током које није пронађено ништа спорно, додатно појачава сумње да је реч о поступку који је имао политичку, а не безбедносну позадину.
Дајковић је после пуштања изјавио да му је један од службеника поступање објаснио речима да је оно повезано са „оним што се дешава на границама са Србијом”. Он је тај навод протумачио као потврду да је издвојен у контексту погоршаних односа и појачаних контрола између Црне Горе и Србије.
Он је навео и да је током претреса снимао поступање службеника јер се плашио могућности да му буде подметнут недозвољени предмет који би касније могао бити употребљен као основ за хапшење или политичку дискредитацију. За такву сумњу није представио непосредан доказ, али је инсистирао да је снимање било једини начин да заштити себе и документује ток контроле.
Слободна Црна Гора оценила је поступање као покушај застрашивања и политички притисак на свог председника, захтевајући од надлежних институција да саопште ко је наложио његово издвајање, на основу којих информација и по ком правном основу је више сати задржан у службеним просторијама аеродрома.
Политичке реакције уследиле су и из Демократске народне партије, која је затражила утврђивање одговорности свих налогодаваца и учесника поступка, оцењујући да је реч о злоупотреби државног апарата против политичког представника српског народа у Црној Гори. Подршку Дајковићу пружио је и председник Српске напредне странке Милош Вучевић, који је случај назвао политичким прогоном и покушајем застрашивања.
Сазнање да је налог потекао из АНБ-а, а да је Управа царина употребљена као прва оперативна карика, читавом случају даје знатно озбиљнију димензију и више није реч само о појачаној царинској контроли, већ о могућој употреби безбедносне службе и државних органа за поступање према политичком неистомишљенику без јавно образложеног безбедносног или правног основа.
Од АНБ-а, Управе царина и Управе полиције очекује се да одговоре ко је донео одлуку о контроли, каква је информација достављена цариницима, због чега је аеродромска полиција заобиђена у првој фази поступка и да ли је о задржавању Дајковића сачињена комплетна службена документација.
Без одговора на та питања остаће основана сумња да случај на тиватском аеродрому није био рутинска контрола, већ координисана акција безбедносног апарата чији мотиви и налогодавци још нису саопштени јавности.
