Битка за власт у Америци: Ко ће преузети контролу над Конгресом?

Бирачи у Сједињеним Америчким Државама изаћи ће у уторак, 3. новембра, на међуизборе на којима ће бити изабрани сви чланови Представничког дома Конгреса и 35 од укупно 100 сенатора, а резултати ће одредити да ли ће републиканци председника Доналда Трампа задржати контролу над Конгресом или ће је преузети демократe.

Време отварања биралишта разликује се од државе до државе. Прва биралишта отварају се у 5 часова ујутру, док се последња затварају најкасније у поноћ.

Исход избора утицаће на могућност Трампове администрације да спроводи своју политику, док последње анкете указују на предност демократа у националном расположењу бирача, уз изражену забринутост због економских прилика и трошкова живота.

Чланови Представничког дома бирају се на мандат од две године, због чега ће свих 435 места бити на изборима, док сенатори имају шестогодишњи мандат.

Овог пута бирачи ће одлучивати о 35 сенаторских места.

Како је наведено на званичном порталу америчке савезне владе „Vote.gov“, који бирачима пружа информације о гласању, гласати је могуће на три начина – лично пре изборног дана, путем поште или на бирачким местима 3. новембра.

Рокови за подношење захтева за гласање поштом разликују се од државе до државе, а у појединим савезним државама рок је био 27. октобар.

Бирачи који гласају поштом позвани су да листиће врате без одлагања, пошто у неким државама они морају да стигну најкасније до дана избора.

У појединим савезним државама бирачи могу да врате попуњене листиће и лично, убацивањем у за то предвиђене кутије, такозване „ballot drop boxes“, које се налазе на локацијама које одређују изборне власти, или предајом на надлежном бирачком месту.

Према подацима „RealClearPolling“-а, демократе у националним анкетама воде са 51,4 одсто подршке, наспрам 43,2 одсто за републиканце, што је разлика од 8,2 процентна поена.

Професор права и јавне политике и директор анкете Правног факултета „Маркет“, Чарлс Френклин, оценио је да пад Трамповог рејтинга и забринутост грађана због економије представљају проблем за републиканце.

Анкета тог факултета, спроведена у Висконсину од 14. до 22. октобра, показала је да Трампов рад одобрава 37 одсто испитаника, док га 61 одсто не одобрава.

ФОТО: RONALDO SCHEMIDT/AFP/Profimedia

Само 16 одсто испитаних навело је да им је финансијски боље него пре годину дана, док је 42 одсто рекло да је у лошијем положају, а исто толико да се њихова финансијска ситуација није променила.

Забринутост због раста трошкова живота посебно је изражена међу бирачима.

У појединим тркама за Сенат анкете такође показују предност демократских кандидата.

Према анкети Си-Ен-Ена, у Тексасу демократа Џејмс Таларико води испред републиканца Кена Пакстона са 49 према 43 одсто, а слично је и у Мичигену, где демократа Абдул Ел-Сајед води испред републиканца Мајка Роџерса са 49 према 42 одсто.

У трци за Сенат на Аљасци проблем представља то што се на гласачком листићу налазе два кандидата истог имена – Ден Саливан, актуелни републикански сенатор, и независни кандидат који је такође регистрован као републиканац.

Трамп је оптужио демократе да су регрутовале другог кандидата како би збуниле бираче и умањиле подршку републиканском сенатору.

Министарство правде покренуло је правне мере и затражило издвајање појединих гласачких листића док траје истрага. Демократска кандидаткиња Мери Пелтола негирала је умешаност.

ФОТО: Shutterstock/Rokas Tenys

Спор би могао да одложи објављивање коначних резултата избора, а уколико трка на Аљасци буде одлучујућа за контролу Сената, могуће је да се неће знати која странка има већину данима, па чак и недељама након избора.

Према најновијим анкетама Си-Би-Ес њуза, демократе имају предност у трци за Представнички дом, док би контрола Сената могла да зависи од неизвесних изборних трка у Мејну, Охају, Тексасу и другим државама.

Си-Би-Ес је у међувремену Јужну Каролину означио као једно од изборних попришта на којима предност имају републиканци.

У Калифорнији је такође отворен правни спор у вези са поступањем према гласачким листићима.

Судија је издао привремену забрану којом је савезној влади наложено да престане да захтева од државних и локалних изборних званичника да издвајају листиће или не броје одређене гласове за које се сумња да потичу од страних држављана.