Америчка спољна политика улази у период у којем ће Вашингтон морати да се суочи са последицама сопствених одлука, али и са све сложенијим међународним окружењем. После почетног периода дипломатских и војних успеха, администрација Доналда Трампа суочава се са продуженим сукобима, отпором противника и све израженијим ограничењима америчке моћи. Истовремено, промена односа снага у Конгресу могла би додатно да отежа спровођење председникових спољнополитичких планова.
Ипак, слабљење политичког положаја у Вашингтону не мора да значи и повлачење Сједињених Држава са међународне сцене. Напротив, преостале две године мандата могле би да буду обележене још амбициознијим спољнополитичким потезима, у тренутку када су могућности за брзе успехе све ограниченије. Пред Трампом је зато сложен задатак да истовремено решава постојеће кризе, очува амерички утицај и одреди правце дугорочног надметања са другим великим силама.
На пет кључних изазова који ће обликовати америчку спољну политику у преостале две године Трамповог мандата указује историчар и аналитичар Хал Брандс. У својој колумни за Блумберг он оцењује да је период готово неограниченог деловања америчког председника окончан и да ће од начина на који Вашингтон буде решавао предстојеће кризе зависити не само Трампово политичко наслеђе већ и будући положај Сједињених Држава у свету.
– Лаке победе већ су остварене, а остали су само тешки проблеми и упорни супарници – оцењује Брандс.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Политички пораз не значи повлачење са светске сцене
Пораз републиканаца на изборима за Конгрес, који Брандс повезује са последицама рата против Ирана и економским незадовољством америчких бирача, значајно је променио политичке околности у Вашингтону. Демократска већина имаће могућност да покреће истраге, контролише рад администрације и отежава спровођење појединих председникових одлука.
Међутим, Брандс не очекује да ће таква ограничења довести до Трамповог повлачења из међународне политике. Напротив, могуће је да ће председник управо на спољнополитичком плану тражити прилику да поврати иницијативу и обезбеди трајније политичко наслеђе.
– Председници који се суочавају са притисцима у земљи често спољну политику посматрају као област у којој и даље могу да доминирају – наводи амерички аналитичар.
Такав приступ, међутим, носи опасност од нових ризичних потеза, посебно у ситуацији када су досадашње војне и дипломатске иницијативе већ показале ограничења америчке моћи.
ФОТО: Shutterstock/Tomas RaginaИран и Украјина остају најтежи испити
Најнепосреднији проблем представља рат против Ирана, који се, према Брандсовој анализи, претворио у дуготрајно и скупо надметање. Уместо брзе победе, Сједињене Државе суочиле су се са исцрпљивањем војних ресурса и поремећајима у пловидби кроз Ормуски мореуз.
Вашингтон настоји да обезбеди поновно отварање овог важног поморског пролаза и ограничење иранског нуклеарног програма, али Техеран, упркос економским и војним притисцима, не показује спремност на уступке.
– Ако је рат против Ирана избацио Трампову спољну политику из колосека, његово окончање, без допуштања Ирану да доминира Персијским заливом, предуслов је за повратак на жељени пут – истиче Брандс.
Други велики изазов представља Украјина. Брандс сматра да би наставак досадашњег приступа Москве и Вашингтона могао додатно да охрабри Русију и продуби поделе између САД и европских савезника.
Као могућу промену америчке стратегије наводи пооштравање економских санкција Русији, снажнију војну подршку Украјини и ближу сарадњу са Европом. Циљ таквог приступа био би да Москва закључи да наставак рата доноси све веће губитке.
ФОТО: REUTERSАмеричка превласт и надметање са Кином
Поред два рата, Трампову администрацију очекује и настојање да учврсти амерички утицај на западној хемисфери. Монроова доктрина, усмерена на ограничавање утицаја других великих сила у Северној и Јужној Америци, већ се суочава са отпором појединих држава и трговинским споровима са Канадом и Мексиком.
Ипак, дугорочно најважнији стратешки изазов остају односи са Кином. Брандс указује да дипломатско попуштање напетости прикрива све оштрије супарништво, нарочито у области савремених технологија и безбедности западног Пацифика.
– Трамп ће морати да пронађе начине да учврсти амерички положај продајом оружја Тајвану, строжом контролом извоза чипова и повећањем војне потрошње, чак и док наставља разговоре са Сијем – наводи Брандс.
Посебну опасност види у могућој кризи око Тајвана током последњих месеци Трамповог мандата, када би Пекинг могао да појача притисак на острво.
ФОТО: IM Imagery/ShutterstockВештачка интелигенција као ново поље глобалног надметања
Последњи изазов односи се на трку за превласт у области вештачке интелигенције. Трампова администрација настоји да убрза развој америчких технолошких компанија, али истовремено расту забринутост због безбедности нових система, отпор изградњи центара за обраду података и захтеви за строжом регулацијом.
Брандс указује и на противречност америчке политике, која подстиче домаћи технолошки развој, док истовремено ублажава поједина ограничења извоза напредних чипова у Кину.
– Његова стратегија биће угрожена ако опасности и поремећаји које ова технологија изазива наступе брже од њених користи – упозорава аналитичар.
Према Брандсовој анализи, преостале две године Трамповог мандата неће бити обележене недостатком америчких амбиција, већ све тежим изборима између супротстављених стратешких приоритета. Начин на који Вашингтон буде решавао те проблеме одредиће колико ће снажну међународну позицију Сједињене Државе оставити наредној администрацији.
