Русија шири утицај у Африци: Војно присуство расте, економска обећања на испиту

Русија шири политичко и безбедносно присуство у Африци, али још има ограничене резултате у претварању тих веза у трајну економску сарадњу. Самит у Москви зато отвара питање колико Кремљ може да понуди партнерима док рат у Украјини оптерећује његове ресурсе, оцењује Четам хаус.

На трећем самиту Русија–Африка, који се одржава 28. и 29. октобра, најављено је учешће делегација из 48 афричких земаља. Према подацима Кремља које преноси Анадолија, 22 државе представљене су на нивоу шефова држава, а међу главним темама су трговина, енергетика, пољопривреда и инвестиције.

Владимир Путин је на отварању представио Русију као партнера спремног да дели технологију и подржи локалну производњу.

Према извештају Ројтерса, јачање односа са Африком истовремено је део настојања Москве да ублажи западни притисак због рата у Украјини.

Безбедносни утицај има своје границе

Највидљивије руско присуство везано је за безбедност. Афрички корпус, државна паравојна структура која је наследила део Вагнерових операција, проширио је деловање у Сахелу, укључујући Буркину Фасо и Нигер.

Међутим, присуство војних саветника и оружаних формација не гарантује стабилност. Ауторка анализе Четам хауса Тигисти Амаре указује да су резултати руске безбедносне улоге неуједначени и да наставак насиља показује ограничења тог приступа.

ФОТО: Компас/Илустрација

Ширу слику допуњују подаци Стокхолмског међународног института за истраживање мира, СИПРИ. Обим руског извоза главних категорија наоружања у периоду 2021–2025. био је 64 одсто мањи него у претходном петогодишњем периоду. Тај показатељ мери обим трансфера оружја, а не њихову новчану вредност.

Русија је у истом периоду обезбедила 15 одсто афричког увоза таквог наоружања, иза САД са 19 и Кине са 17 одсто. У подсахарској Африци највећи добављач била је Кина, док је Русија била друга. Војна сарадња, дакле, остаје значајна, али се одвија на конкурентном тржишту.

Трговина расте, али обећања траже реализацију

Према подацима руске стране које преноси Анадолија, размена са афричким земљама премашила је 27 милијарди долара у 2025, у поређењу са приближно 16,8 милијарди 2019. године. Раст је видљив, али Четам хаус указује да је руска трговина и даље знатно мања од афричке размене са Кином и Европском унијом.

Један од најконкретнијих облика сарадње јесу испоруке хране и ђубрива. Анадолија подсећа да је Москва после самита 2023. бесплатно испоручила укупно 200.000 тона житарица Буркини Фасо, Зимбабвеу, Малију, Сомалији, Централноафричкој Републици и Еритреји.

ФОТО: Компас/Илустрација

Важан пројекат је и нуклеарна електрана Ел Даба у Египту, коју гради Росатом. Овогодишњи разговори обухватају додатне енергетске капацитете, прераду хране и логистику, док се очекује усвајање плана сарадње за период 2027–2029.

Путин је, према Ројтерсу, понудио сарадњу у саобраћајној и пољопривредној инфраструктури и подржао већи афрички утицај у Међународном монетарном фонду и Светској банци. Навео је и да на руским универзитетима студира око 40.000 Африканаца.

За процену ових понуда биће потребно пратити финансирање, рокове и завршетак пројеката. Дипломатски споразум отвара могућност сарадње; његову економску вредност показују изграђена инфраструктура, запосленост и поузданост снабдевања.

Афричке државе бирају партнере

Однос афричке јавности према Русији далеко је од јединственог. Истраживања Афробарометра спроведена током 2024. и 2025. у 38 држава показују да је, у просеку, 36 одсто испитаника позитивно оцењивало руски економски и политички утицај.

Позитивна оцена била је чешћа за Кину, са 62 одсто, САД са 52 и Европску унију са 50 одсто. Разлике међу земљама су велике: у Малију је позитивно мишљење о руском утицају имало 88 одсто испитаника, а у Боцвани 13 одсто.

ФОТО: Компас/Илустрација

Посебно је значајан однос према рату у Украјини. Међу испитаницима који су чули за сукоб, 72 одсто сматрало је да њихова земља треба да остане неутрална. Сарадња са Москвом зато се не може аутоматски тумачити као подршка свим руским спољнополитичким циљевима.

Четам хаус афрички приступ описује као несврставање уз одржавање различитих партнерстава: Русија је једна од опција којима владе остварују сопствене интересе. За Москву ће зато важан тест бити способност да понуди користи које партнери могу дугорочно да препознају. За афричке државе, питање је колико ће конкуренцију великих сила успети да претворе у повољније услове сарадње.