Канада и Европа желе да преобликују светски поредак, али чија ће визија превладати

Настојање Марка Карнија да окупи државе које би могле да створе противтежу великим силама суочава се са једним проблемом – Европом.

Канадски премијер жели да помогне у изградњи новог светског поретка који би ограничио доминацију Сједињених Америчких Држава и Кине. Међутим, његова замисао почива на ближем повезивању са Европом, која себе не види као једну од сила другог реда.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен има другачију визију – блок окупљен око Брисела који би ширио економски и геополитички утицај Европске уније, почевши од Канаде. Идеја је, према речима високог европског посланика Зигфрида Мурешана, да се ЕУ пружи прилика да постане „глобални центар гравитације либералних демократија“, оцењује Политико.

Ове две визије биће стављене на пробу ове недеље, када се Карни и Фон дер Лајен састану у Монтреалу на самиту који би требало да одреди нови правац трансатлантских односа. Обоје желе да покажу да могу да напредују у свету који је променио амерички председник Доналд Трамп. Међутим, имају различите представе о свом необичном новом савезу, а суочавају се и са политичким отпором који би могао да ограничи домете партнерства.

Понуда Фон дер Лајен да Канада добије „придружено чланство“ у ЕУ изненадила је званичнике са обе стране Атлантика. Четворо дипломата рекло је за Политико да се са њима нико није консултовао пре него што је она ту идеју изнела у говору о стању Уније. Додали су да им није јасно ни шта тај статус подразумева, пошто још није дефинисан. Немачка је у међувремену предводила противљење том плану.

– Дефинитивно смо ставили кола испред коња. Нешто најављујемо, а тек онда покушавамо да утврдимо како би то заправо требало да изгледа – изјавио је један од дипломата.

Трамп је идеју о придруженом чланству назвао „смешном“, али је истовремено запретио „веома озбиљним царинама“ уколико она буде остварена. То је уједно подсетник да лидери који траже начине да заобиђу Вашингтон морају да воде рачуна да не изазову Белу кућу.

Од лидера се очекује да из Монтреала изађу са нечим конкретнијим од заједничког наступа либералних демократија пред камерама. За почетак, морају да утврде шта „придружено чланство“ заправо значи и да ублаже отпор у престоницама ЕУ које је план Фон дер Лајен затекао неспремне.

Канадски амбасадор при ЕУ Џонатан Вилкинсон рекао је прошлог месеца за да се превише пажње посвећује називу статуса који је прерано објављен. Карни је, обраћајући се европским посланицима у Стразбуру, однос Канаде и ЕУ назвао „савезом за будућност“.

Вилкинсон је рекао да би пројекат повезивања Канаде и ЕУ требало да покаже другим демократским државама како могу да продубе међусобна партнерства.

– То је у великој мери повезано са оним о чему је Карни говорио у Давосу, али и после Давоса – рекао је Вилкинсон, шише Политико.

Карни, Фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта имају два дана да одреде наредне кораке, док америчка спољна политика наставља да ставља геополитичке односе на пробу уочи конгресних међуизбора, чији ће исход у великој мери одредити политичке околности у последње две године Трамповог мандата.

ФОТО: TANJUG/Christopher Katsarov/The Canadian Press via AP

Економске разлике

Отава види Европску унију као природног партнера у настојању да смањи зависност канадске трговине од Сједињених Држава. Споразум о слободној трговини већ постоји, али обе стране сматрају да његове могућности нису довољно искоришћене.

Лидери који се ове недеље окупљају у Монтреалу обележиће десет година од склапања трговинског споразума Канаде и ЕУ, познатог као ЦЕТА. Међутим, девет држава чланица ЕУ још није ратификовало споразум, што показује колико је тешко политичке најаве претворити у конкретне резултате.

– Имамо заједничке изазове и још више заједничких могућности. Канада жели да буде најпоузданији партнер Европе – рекао је канадски министар међународне трговине Маниндер Сиду новинарима прошле недеље у Даблину, где је био позван на неформални састанак министара трговине ЕУ, што је наговестило како би могло да изгледа снажније повезивање Канаде са Унијом.

Сиду је рекао да се степен искоришћености ЦЕТА споразума у државама чланицама ЕУ креће између 60 и 80 одсто, указујући да и даље постоји значајан простор за напредак.

– Знамо да постоји простор за раст – рекао је он.

ФОТО: AP Photo/Pascal Bastien

План Фон дер Лајен о придруженом чланству „наишао је на хладан пријем међу државама чланицама“, рекао је високи званичник ЕУ.

– Самит је више посвећен томе шта можемо да урадимо и како можемо да искористимо стварни потенцијал споразума ЦЕТА – рекао је званичник.

ЦЕТА се привремено примењује од 2017. године.

Трговински разговори Канаде и Европске уније, међутим, откривају дугачак списак међусобних замерки са обе стране Атлантика.

На састанку Брисела и Отаве прошлог октобра, ЕУ је изнела примедбе на канадске порезе за које сматра да несразмерно погађају европске произвођаче аутомобила, недовољно транспарентне квоте за увоз сира, сложена правила за козметичке производе, као и покрајинске порезе и марже на европска вина и жестока пића које сматра дискриминаторним.

Канада је, с друге стране, упозорила да би правила ЕУ о спречавању крчења шума могла додатно да оптерете њене извознике, поставила питање последица европских намета на увоз робе са високим емисијама угљен-диоксида и затражила веће признавање канадских стандарда у областима међу којима је и вештачка интелигенција.

Европска унија је подељена око тога да ли такве повластице треба проширити и на поуздане трговинске партнере, а очекује се да ће то питање бити покренуто и у Монтреалу.

Политика давања предности домаћим производима могла би, међутим, да буде препрека дубљем повезивању Канаде и ЕУ. Марк Камилери, председник Канадско-европског удружења за трговину и инвестиције, оценио је за Политико да ће две стране морати да реше то питање ако желе да прошире индустријску сарадњу, упозоравајући да канадске и европске мере већ ограничавају приступ тржиштима.

ФОТО: Zafer Kurt/Shutterstock

Расте притисак да самит донесе конкретне резултате

Европски и канадски лидери су под притиском да ове недеље постигну конкретне резултате и покажу да „државе које нису хегемони“, како их је Карни назвао у говору у Давосу, могу не само да опстану већ и да напредују у доба ривалства великих сила.

Канађани тренутно подржавају ближе везе са Европом. Европска унија се, међутим, суочава са сопственим политичким проблемима.

Један од конкретних резултата самита могао би да буде нови споразум о дигиталној трговини. Преговори су почели у марту и трајали су и прошле недеље. Међутим, споразум за сада не садржи значајније одредбе о вештачкој интелигенцији, па две стране траже друге области за сарадњу, потенцијално и кроз предложени европски Закон о развоју клауд технологија и вештачке интелигенције. Циљ тог предлога је смањење зависности од америчких технолошких гиганата, што носи ризик од новог спора са Вашингтоном.

Европска комисија такође жели да се Канада придружи Еразмус плусу, програму ЕУ за размену студената, рекао је један званичник Уније. Карни је већ јавно показао интересовање за ту могућност.

Брисел, међутим, има веће амбиције када је реч о овом партнерству. Европска унија тражи од Канаде да повећа финансијску помоћ Украјини, што ће уједно бити показатељ спремности Отаве да преузме већи део терета у области безбедности.

За Фон дер Лајен, добијање таквог обећања представљало би успех. Исто би важило и ако би Карни после самита пристао да размотри њену понуду о „придруженом чланству“ Канаде у Европској унији, или како год две стране на крају одлуче да назову тај нови облик повезивања.