У Србији је у првих шест месеци ове године у Београду продато 8.538 станова, што представља раст од 1,1 одсто у односу на исти период претходне године, док је просечна остварена цена износила 3.219 евра по квадратном метру, показује ново истраживање.
Просечна цена новоградње била је 3.247 евра, а староградње 3.201 евро по квадратном метру.
Кредитно финансирање наставља да добија на значају — 40 одсто куповина станова у првом полугодишту реализовано је уз помоћ кредита, у поређењу са 23 одсто у истом периоду 2023. године, показује извештај компаније „Корсајд“ (Coreside).
Једна од израженијих промена јесте структурно померање тржишта ка вишим ценовним категоријама.
Станови чија је цена била виша од 3.000 евра по квадратном метру чинили су 40 одсто укупне продаје у првом полугодишту ове године, у поређењу са свега шест одсто у 2021. години.
Истовремено, удео станова у ценовном распону од 1.001 до 2.000 евра по квадратном метру смањен је са 57 на 19 одсто, док је сегмент од 2.001 до 3.000 евра био најзаступљенији појединачни ценовни ранг, са уделом од 38 одсто.
ФОТО: Shutterstock / AstroStarБудућу понуду обликује више од 30 великих стамбених пројеката обухваћених анализом, укупне површине око 4,1 милион квадратних метара, чији је завршетак планиран до 2030. године.
Нови Београд и Београд на води остају водећа развојна средишта, уз ширење великих пројеката на Палилулу и Чукарицу.
У првих шест месеци издате су 1.244 грађевинске дозволе за стамбене објекте, што је 16 одсто више него претходне године, док је одобрена стамбена површина смањена за 19 одсто. То указује на промену структуре и просечне величине пројеката.
Грађевинско земљиште такође добија све већи значај.
Број купопродаја грађевинских парцела у Београду готово је утростручен у односу на 2015. годину, упоредо са растом грађевинске активности и броја завршених станова.
На тржишту закупа није било већих промена.
Закупнине су остале релативно стабилне, уз мање корекције на појединим локацијама, док се највише цене и даље бележе у атрактивним и премијум зонама.
Извештај је заснован на подацима Народне банке Србије, Републичког геодетског завода и Републичког завода за статистику.



