Унутрашња политичка криза у Француској угрожава европску одбрамбену сарадњу

Објављено: 13.10.2026. 09:00

Европска унија суочава се са ризиком да политичка криза у Француској успори јачање заједничке одбране и друге иницијативе европских интеграција. Док Париз покушава да обузда растући јавни дуг и превазиђе блокаду око државног буџета, а немачка привреда стагнира, доводи се у питање будућност кључних француско-немачких војних пројеката, али и планова за продубљивање економске сарадње унутар Европске Уније.

После година током којих су европске земље настојале да превазиђу поделе, руска интервенција у Украјини и неизвесност у погледу америчке безбедносне подршке подстакле су чланице ЕУ да више пажње посвете заједничкој одбрани. Француска и Немачка, као две водеће економске и политичке силе Уније, имале су централну улогу у тим настојањима. Међутим, дуготрајна политичка нестабилност у Паризу и економски проблеми Берлина отежавају договоре о дугорочним приоритетима, пише The Washington Post.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Француска криза успорава европске иницијативе

Француска је од лета 2025. године ушла у период продужене политичке нестабилности, обележен честим променама владе и тешкоћама у усвајању буџета. Председник Емануел Макрон био је принуђен да у року од 15 месеци именује четири премијера, док су покушаји да се постигне договор о државним финансијама додатно продубили сукобе између политичких блокова.

Себастијен Лекорни, који је на место премијера дошао почетком септембра 2025. године, поднео је оставку после мање од месец дана, да би га Макрон четири дана касније поново именовао на исту функцију. Такав развој догађаја додатно је указао на тешкоће у формирању стабилне парламентарне већине и постизању договора о економској политици.

У покушају да превазиђе буџетски застој, Лекорни је предложио суспензију Макронове пензијске реформе, којом је предвиђено постепено повећање старосне границе за одлазак у пензију са 62 на 64 године. Тај уступак требало је да олакша договор са странкама левице и смањи ризик од новог гласања о неповерењу влади.

Међутим, одустајање од спровођења реформе могло би додатно да оптерети јавне финансије земље која се већ суочава са растућим дугом и високим трошковима задуживања.

„Политичка ситуација у Француској јесте европски проблем, јер Француска практично није присутна у доношењу одлука“, оценила је Корнелија Вол, немачко-француска политиколошкиња и професорка међународне политичке економије, председница берлинске Високе школе за управљање „Херти“. Према њеним речима, тешко је ефикасно радити на дугорочним пројектима када земља пролази кроз непрекидне политичке промене.

Проблем није ограничен само на француску унутрашњу политику. Неизвесност у Паризу отежава партнерима да процене да ли ће договори постигнути са актуелном владом остати на снази и после наредних политичких промена.

Председнички мандат Макрона ограничен је, а до његовог истека остало је мање од годину дана. Због тога се поставља питање, колико је поуздано дугорочно планирати са француском владом чији су политички опстанак и способност спровођења договорених мера неизвесни.

Војни пројекти Париза и Берлина под притиском

Један од највећих ризика односи се на два велика француско-немачка војна програма: пројекат развоја тенкова нове генерације, познат као Главни копнени борбени систем, и програм будућег борбеног ваздухопловног система, који обухвата развој новог борбеног авиона.

Оба пројекта представљају покушај да Француска и Немачка удруже финансијске ресурсе, технолошко знање и индустријске капацитете како би развиле системе наоружања намењене будућим потребама европских оружаних снага. Њихов значај превазилази билатералну сарадњу, јер су део ширег настојања да Европа смањи зависност од спољних добављача војне опреме и ојача сопствене одбрамбене способности.

Заједнички војни програми захтевају дугорочно финансирање, стабилне политичке обавезе и договор о расподели трошкова, технологија и производних задатака. Промене у влади могу да поремете континуитет преговора, док буџетски проблеми отежавају доношење одлука о великим инвестицијама.

Нестабилност је посебно значајна у тренутку када се од европских држава очекује да преузму већи део одговорности за сопствену безбедност. Сукоб у Украјини и све чешћи упади руских летелица у ваздушни простор НАТО-а појачали су притисак на европске савезнике да унапреде војне капацитете и повећају издвајања за одбрану.

Истовремено, Вашингтон захтева да европске земље преузму већи део трошкова сопствене безбедности. У таквим околностима, одлагање заједничких пројеката могло би да успори напоре ЕУ да изгради дугорочно одрживу одбрамбену политику.

Француски дуг отвара питање улоге Европске централне банке

Поред политичких последица, финансијски проблеми Француске могли би да доведу Европску централну банку у сложен положај. Уколико се трошкови задуживања додатно повећају, могло би да се постави питање да ли би ЕЦБ требало да интервенише, на пример куповином француских државних обвезница.

Таква интервенција носила би ризике. Ако би централна банка помогла Француској, могла би да се суочи са оптужбама да фаворизује једну чланицу и подстиче неодговорно управљање јавним финансијама. Уколико не би интервенисала, финансијска тржишта могла би да тестирају њену спремност да заштити стабилност евра.

Француска и Немачка су некада имале централну улогу у очувању еврозоне, подржавајући мере помоћи и инсистирајући на фискалној дисциплини земаља које су се нашле у кризи. Данас је ситуација другачија: трошкови француског задуживања премашили су италијанске, док немачка привреда стагнира после две узастопне године пада.

За сада немачка влада јавно не показује забринутост. Портпарол владе Штефан Корнелијус изјавио је да нема разлога да сумња да ће стабилност у Француској преовладати, упозоравајући да ситуацију не треба преувеличавати.

Ипак, продубљивање политичке и финансијске кризе могло би да промени процене Берлина и повећа притисак на европске институције.

Протести у Француској додатно продубљују већ постојећу политичку кризу

Француску последњих недеља потреса талас протеста који је почетком септембра покренут због незадовољства економском ситуацијом, високим трошковима живота и најављеним мерама штедње. Влада премијера Себастијана Лекорнија планира да у буџету за 2027. годину оствари уштеде од 54 милијарде евра како би смањила буџетски дефицит, што је изазвало незадовољство различитих друштвених група. Протестима су се придружили радници јавног сектора, синдикати и рибари, који су блокирали приступ појединим лукама због високих цена горива и погоршања услова рада.

Незадовољство се проширило и на средњошколце, који од краја септембра блокирају школе и траже више новца за образовање, запошљавање недостајућих наставника и обнову запуштених школских зграда. Протести су се проширили из париског региона на друге делове земље, а на појединим местима дошло је до сукоба демонстраната и полиције, употребе сузавца и хапшења. Влада је под све већим притиском да одговори на захтеве демонстраната, док политичке несугласице и поделе у парламенту додатно отежавају усвајање буџета и спровођење планираних мера.

Избори 2027.године могли би да промене односе у Европској унији

Француска криза има и важну унутрашњеполитичку димензију. Лекорнијев покушај да суспензијом пензијске реформе превазиђе буџетску блокаду усмерен је на придобијање левичарских странака и избегавање новог гласања о неповерењу влади.

Међутим, приближавање центристичке владе левици излаже је критикама деснице, посебно странке Национално окупљање Марин ле Пен. Та странка настоји да политичку нестабилност искористи уочи председничких избора 2027. године.

Протести у Француској, продубљена политичка нестабилност и председнички избори заказани за 2027. годину могли би да утичу не само на будући правац француске политике већ и на укупну снагу Европске уније. Незадовољство младих, економски притисци и спорења око буџета додатно отежавају постизање политичког консензуса, док раст подршке Националном окупљању отвара питања о будућем односу Француске према европским интеграцијама.

Председнички избори 2027. године биће важан тест за способност Француске да превазиђе унутрашње поделе и задржи досадашњу улогу у обликовању европске политике. Исход избора могао би да утиче на однос Париза према заједничким одбрамбеним пројектима, буџетској дисциплини и даљем продубљивању интеграција. Истовремено, студентски протести показују да питања образовања, јавних услуга и социјалне сигурности остају важан део политичке расправе уочи избора.

Последице француске политичке кризе могле би да се осете широм Европске уније, нарочито у области одбране и економске интеграције. Француско-немачка сарадња представља један од кључних ослонаца европских иницијатива, па би продужена нестабилност у Паризу могла да успори доношење одлука и реализацију заједничких пројеката. Ипак, слабљење европског јединства ће на крају зависити од програма будуће француске владе, односа с Немачком и спремности држава чланица да превазиђу неслагања. Коначан изазов за ЕУ биће да очува способност заједничког деловања у време када су јој потребни стабилни политички партнери, економска координација и усаглашен безбедносни систем.

емануел макрон, марин ле пен, протести, протести ученика, Себастијан Лекорни, Француска