Глумац Предраг Мики Манојловић изјавио је данас да носилац листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ Александар Вучић води спољну политику Србије најбоље могуће, док је за опозицију истакао да ништа није научила из прошлости.
Он је, гостујући на ТВ Прва, упитао какав програм стоји иза 11 тачака програма „Студентске листе“, оцењујући да су те тачке „нејасне“, и додао да се нада да ће „политичко биће“ грађана сазрети до те мере да умеју да чују истину и да имају програме.
На питање да ли види да се нешто код опозиције променило у последње време, Манојловић је одговорио да „нажалост не види“.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– Било би добро да се променило. Јер, знате, ко год да је у опозицији, каква год да је, она треба да буде стварно снажна и то обећава напредак. То говори да смо у неком озбиљном процесу. Али ми нисмо, ми очигледно стојимо – рекао је Манојловић.
Додао је да је за демократију важно имати странке, освајати гласове кроз странке и учествовати у парламентарном животу.
– Што јаче странке у парламенту, то боље свима. Није се променила наша опозиција, ништа није научила – рекао је Манојловић.
Навео је да опозиција представља за њега „највеће разочарање“.
– Зар је могуће да опозиционо настројени људи, који имају политичку мисију, који желе да воде државу, који виде како се држава води, који имају политичку идеју, који имају политичку мисао, нису у стању да се организују и да напредују у томе – рекао је Манојловић.
Додао је да данас имамо као опозицију један „магловити“ покрет са 11 тачака.
– Ја не знам шта је иза тога, шта је поред тога, шта је испод тога, шта је унутра. Шта ћемо са севером, југом, истоком, западом? Шта ћемо са Европском унијом и како ћемо брже да уђемо у Европску унију? Шта ћемо да радимо са Кином? Шта ћемо са Русијом? Какав нам је однос са Сједињеним Америчким Државама? Ништа то не знамо – рекао је Манојловић о студентској листи.
Навео је да тренутној српској спољној политици нема шта да се замери.
– И овај де Гол и Черчил, Вучић, заједно то води најбоље могуће. Боље заиста не видим – рекао је Манојловић.
Навео је да је веровао да ће за последњих више од 30 година „политичко биће“ наших суграђана сазрети до те мере да истину умеју да чују, да имају аргументе, да имају програме, да знају да се парламентаризам ствара кроз странке, а не кроз покрете.



