Србија је у претходном периоду унапредила изборно законодавство, усвојено је више закона, међу којима су закони о јединственом бирачком списку, о избору народних посланика, локалним изборима и изборима за председника Републике, а заштита изборног права требало би да се заснива на аргументима, а не на паушалним оценама, речено је на округлом столу „Решавање изборних спорова“, који је данас одржан на Институту за упоредно право у Београду.
Судија Врховног и Уставног суда у пензији Катарина Манојловић Андрић подсетила је да је донет Закон о јединственом бирачком списку, којим су, како је рекла, детаљно уређени поступци уписа, брисања и измене података о бирачима, као и судска заштита права бирача на евидентирање у бирачком списку пред Управним судом.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– Тај закон је измењен и допуњен да би се појачала контрола вођења и ажурирања бирачког списка, тако што је установљен један посебан орган који се зове Комисија за ревизију, верификацију, ажурирање и контролу бирачког списка, која има врло широка контролна овлашћења, како у међуизборном периоду, тако и у изборном периоду – указала је Манојловић Андрић.
Навела је да су донети нови закони о избору народних посланика, председника Републике и локалним изборима, који су додатно измењени и допуњени у јулу ове године, у складу са препорукама ОДИХР-а.
– Поступајући по препорукама ОДИХР-а, у августу ове године измењен је и допуњен Закон о финансирању политичких активности који се односи на финансирање избора и контролу начина коришћења средстава која су подносиоцима изборних листа додељена за финансирање њихових изборних активности, а такође је донет и закон о изменама и допунама Закона о спречавању корупције – подсетила је Манојловић Андрић.
ФОТО: FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆСистем заштите изборног права
Она је навела да Закон о избору народних посланика и Закон о избору председника Републике сада садрже свеобухватан систем заштите изборног права, а правна средства су захтев за поништавање гласања на бирачком месту, приговор и жалба.
Манојловић Андрић је рекла да је у пракси било жалби које се нису заснивале на разлозима који се односе на неку нумеричку нетачност података унетих у извештај, него се у тим жалбама наводило да се резултати избора, који су унети у извештај, не могу прихватити због тога што су проистекли из изборног поступка који је био наводно „незаконит и који је садржао низ неправилности“.
Како је навела, прво што се по правилу истиче у тим жалбама јесте да бирачки списак није био ажуриран, као и да није била омогућена равноправност подносилаца изборних листа у медијима.
Говорећи о надлежности Уставног суда у изборном процесу, она је рекла да су били малобројни захтеви за одлучивање у изборном спору пред Уставним судом, али да су се заснивали на истим или врло сличним разлозима који се иначе наводе у жалбама Управном суду.
ФОТО: FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆНавела је и да то не значи да Уставни суд, поступајући по захтевима за одлучивање у изборном спору, треба а приори да одбацује те захтеве због ненадлежности.
Између законитости и континуитета
Срђан Ђорђевић са Правног факултета Универзитета у Крагујевцу рекао је да се приликом размишљања о одговору на питање када повреда изборног права треба да доведе до поништавања избора налазимо у сталној напетости између два принципа – принципа законитости, а то значи да свака неправилност мора бити отклоњена, а претходно утврђена, и, на другој страни, принципа уставности и континуитета, јер би било илузорно да због неке техничке грешке избори буду понављани унедоглед.
– Тиме би се дестабилизовао целокупан поредак – рекао је Ђорђевић и навео да се у теоријском смислу, па и у пракси, поставља тест битног утицаја на резултате.
Према његовим речима, критичари овог приступа полазе од тога да, ако су повређена основна начела Устава, избори губе уставни легитимитет, без обзира на то да ли се математичка разлика у гласовима може прецизно доказати.
– И ово је, рекао бих, преломна проблемска тачка. На основу чега, на основу којих критеријума би се могло утврдити да је дошло до таквог угрожавања интегритета изборног процеса – навео је Ђорђевић.
ФОТО: FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆОн је оценио да се изборни спорови налазе на пресеку три уставна захтева: један је заштита изборног права, други је законитост изборног поступка и трећи је легитимност конституисања власти.
– Само уколико су или уколико би изборне неправилности биле несумњиво доказане, а то се може учинити само искључиво кроз опробану правну методологију и судску методологију, и уколико су таквог интензитета и значаја да суштински негирају изборну вољу, било би оправдано, рецимо, сутрадан можда од Уставног суда очекивати реакцију кроз заштиту Устава и уставног поретка, али не на основу општих и паушалних ставова појединих делова политичког друштва, јер то није озбиљан правни ни уставни приступ овим проблемима, већ искључиво на основу релевантних уставноправних аргумената и доказа – оценио је Ђорђевић.
Жалбе у току локалних избора
Судија Вишег суда у Београду Небојша Ђурићић указао је да је изменама закона промењена надлежност везано за одлучивање по жалбама у току локалних избора и пребачена на више судове, оцењујући да је циљ био да се растерети Управни суд и да процес буде бржи и ефикаснији, али је указао да се није рачунало с тим колико је виших судова у Србији, имајући у виду реформу правосуђа из 2010. године.
ФОТО: FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆГоворећи о ситуацијама из праксе у претходном периоду, рекао је да неке од жалби нису биле везане за резултате и неправилности на бирачким местима.
– И оно што је опет интересантно и неко би заиста могао да се бави овим питањем из улоге политике, науке, социологије. Ви сте имали ситуацију да одређени политички актери и те како негодују због резултата избора, а у реалном животу немате ниједну уставну жалбу. Нема уопште ниједну жалбу, ниједну жалбу суду – указао је Ђурићић.
Различити модели заштите изборног права
Председавајући Високог савета тужилаштва Мирослав Ђорђевић говорио је о праксама заштите изборног законодавства у различитим земљама и оценио да улогу суда у изборним споровима не треба мерити бројем надлежности које одређени орган има, већ је у контексту, на пример, Уставног суда важно које место он у читавом том систему има.
– Да ли Уставни суд представља стварни завршни гарант законитости избора? Да ли може да заштити појединачно бирачко право? Да ли може да реагује на неправилност која доводи у питање резултат? Одговори на сва ова питања изгледају различито у зависности од конкретног модела заштите изборног права за који се нека земља определила – рекао је Ђорђевић.
ФОТО: Ajdin Kamber/ShutterstockОн је додао да се поменути модели међусобно прилично разликују, али да им је циљ у основи исти – да политичка воља бирача буде претворена у правно ваљан изборни резултат кроз поступак који може да издржи одговарајућу контролу.
