Европска унија требало би мање да се усредсређује на трку у развоју најнапреднијих модела вештачке интелигенције, а више на њихову примену у привреди како би повећала продуктивност и убрзала економски раст, оценио је специјални изасланик Европске комисије за индустријску вештачку интелигенцију Џим Хагеман Снабе, јавља бриселски Политико.
Снабе је то рекао комесарима ЕУ на семинару одржаном 4. септембра, према наводима двојице званичника Европске комисије који су говорили под условом анонимности.
Порука семинара била је да расправу треба преусмерити са питања да ли Европа може да развије водеће светске АИ моделе на питање како може да искористи ту технологију за покретање сопствене привреде.
САД и Кина можда предњаче у развоју модела вештачке интелигенције и изградњи рачунарских капацитета, али Европа може да оствари користи применом АИ у здравству, производњи и јавним службама, наведено је у презентацији представљеној шефовима кабинета комесара, у коју је имао увид Политико.
У презентацији је наведено да Европа треба да „обрне логику“ досадашње дебате: да утврди најважније начине примене АИ, препозна препреке и предузме циљане мере за њихово уклањање.
Као примери наведени су лакше тестирање аутономних возила, безбедна размена података ради персонализованог лечења и дигитални „копилот за пољопривреднике“ који би давао савете на основу података са фарми и даљинских сензора.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Вештачка интелигенција могла би да помогне Европи и у спровођењу економских промена које је предложио Марио Драги у извештају о конкурентности из 2024. године, тако што би убрзала развој и ширење нових идеја.
Као препреке расту наведени су успоравање продуктивности рада, старење становништва, слабија трговинска размена и потреба за обновом инфраструктуре.
Истовремено, за развој корисних примена АИ биће потребно време.
Компанијама би зато требало олакшати експериментисање и ширење успешних решења, уз настојање да Европа задржи део вредности која се ствара, уместо да зависи од малобројних страних добављача модела, чипова или рачунарске снаге.
Комисија ће до децембра детаљно анализирати могућности примене АИ у различитим секторима.
Снабеов тим обавиће секторске анализе, размотрити пилот-пројекте и испитати технолошку инфраструктуру, укључујући моделе, чипове и рачунарске капацитете.
Коначни извештај и стратегија очекују се почетком 2027. године, док би од јануара до марта требало да буду размотрене друштвене последице предложених политика.
ФОТО: Garun .Prdt/ShutterstockПромена приступа долази у тренутку када критичари постављају питање да ли ЕУ довољно брзо реагује на ризике АИ.
Технологија представља велику прилику за убрзавање раста у секторима попут здравства, пољопривреде, саобраћаја, одбране и производње.
ЕУ настоји да искористи економске користи убрзаног развоја АИ, истовремено се суочавајући са ризицима које та технологија носи по радна места, безбедност и друштво.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је прошле недеље у обраћању о стању Уније да европски лидери не би требало превише да брину о томе да ли ће предводити развој најнапреднијих АИ модела, већ да треба да настоје да „из ње извуку највећу вредност“, уз управљање ризицима.
Европска комисија именовала је Снабеа за специјалног изасланика у јулу, са задатком да саветује Фон дер Лајен и извршну потпредседницу Комисије Хену Виркунен о индустријској primeni АИ и учествује у обликовању стратегије ЕУ.
