Истраживање историчара показало је да су Банка Енглеске и британски финансијски систем вековима били дубоко повезани са поробљавањем и прекоатлантском трговином милионима Африканаца, а обим те повезаности био је већи него што се раније знало или признавало.
Истраживање историчара који су радили на Регистру британских трговаца робљем показало је да је богатство стечено трговином робљем било део самих темеља британског финансијског система. У фокусу нових сазнања је Банка Енглеске, чији су бројни оснивачи и директори били значајни улагачи у прекоатлантску трговину поробљеним Африканцима.
Банка Енглеске и трговина робљем
Историчар са Универзитета у Шефилду др Мајкл Бенет, који је опсежно истраживао историјску повезаност Банке Енглеске са ропством, утврдио је да је 24 директора те банке било међу инвеститорима у трговину поробљеним Африканцима.
ФОТО: PJ photography/ShutterstockЧетворица су били део лондонске елите која је учествовала у оснивању Банке 1694. године, док су преостала 20 директора били на функцијама у улици Треднидл током наредног века.
Последњи међу њима био је Кристофер Пулер, трговац који је снабдевао бродове оружјем за трговину робљем и био сувласник путовања из 1786. године током којег су поробљени Африканци превезени из Гамбије на Јамајку. Пулер је био директор Банке 11 година, све до смрти 1789. године. Девет од 24 директора били су и гувернери Банке.
Новац од робља у почетном капиталу
Бенет је истражио и прве уписнике акција Банке Енглеске и утврдио да је најмање 30 њих улагало у прекоатлантску трговину поробљеним Африканцима.
Међу њима су били тадашњи краљ и краљица, Вилијам III и Марија II, који су поседовали акције компаније Royal African Company.
Бенет наводи да је јасно да је богатство створено трговином робљем било део почетног капитала Банке Енглеске.
– Трговци робљем и њихово богатство били су чврсто уграђени у британске, а посебно лондонске, приватне банке и финансијске корпорације током 17. и 18. века. Они су обликовали развој финансијског система – рекао је Бенет.
Према његовим речима, банке и друге институције, попут осигуравајућих компанија, пружале су финансијске услуге које су подржавале прекоатлантску економију засновану на ропству и истовремено остваривале огромну добит.
ФОТО: The Picture Art Collection / Alamy / Profimedia– Банка Енглеске подржавала је тај систем и директно пружала финансијске услуге трговини робљем. Њени клијенти били су Royal African Company и South Sea Company – навео је он.
Директори са директним везама
Један од типичних примера био је Џон Раџ, посланик за Ившам, који је био директор Банке од 1699. до 1740. године, а гувернер од 1713. до 1715.
Раџ је истовремено био акционар и помоћник, односно директор, Royal African Company, као и заменик гувернера South Sea Company.
Нова сазнања надовезују се на истраживање историчара који су радили на архиву „Legacies of British Slavery“ Универзитетског колеџа у Лондону. Тај пројекат документује власнике поробљених људи на плантажама.
Према том истраживању, 16 бивших гувернера Банке Енглеске и 26 директора имало је финансијски интерес у власништву над поробљеним људима и плантажама у периоду пре укидања ропства 1833. године.
ФОТО: he Picture Art Collection / Alamy / ProfimediaМилиони исплаћени власницима робља
Банка Енглеске и британски Трезор били су директно укључени у исплату 20 милиона фунти, што би према једном начину обрачуна данас износило око 23 милијарде фунти, на име „надокнаде“ власницима робова након доношења закона о укидању ропства.
Људи који су били поробљени и трговани нису добили никакву надокнаду.
Протести покрета „Животи црнаца су важни“ 2020. године подстакли су више великих британских банака и финансијских институција да признају своју историјску повезаност са ропством.
ФОТО: ConnieK/ShuttesrtockБенетово истраживање после тих протеста показало је и да је Банка Енглеске поседовала 599 поробљених људи на две плантаже.
Њихова имена била су представљена на изложби у Банци 2022. године. Већина мушкараца, жена и деце имала је европска имена, попут Пјера, Катарине и Александра, али није било података о земљама из којих су одведени.
Банка се извинила, трезор није
Банка Енглеске признала је историјску повезаност својих бивших гувернера и директора са трговином робљем и упутила извињење.
Један од њих био је Хамфри Морис, дугогодишњи директор и гувернер Банке од 1727. до 1729. године, који је истовремено био и посланик. Морис је проневерио новац Банке како би финансирао своје активности повезане са трговином робљем.
ФОТО: he Picture Art Collection / Alamy / ProfimediaПрофесор Метју Дејвид Мичел описао га је на интернет страници Банке као највећег лондонског трговца поробљеним људима из Африке ка британским колонијама у Америци.
Према Мичелу, Морис је од 1704. до 1732. године организовао опремање око 110 бродских путовања којима је више од 30.000 поробљених мушкараца, жена и деце превезено на Јамајку, Барбадос, у Вирџинију и друге делове Америке.
Нова истраживања поново отварају питања одштете
Док се Банка Енглеске извинила због своје историје, британски Трезор то није учинио јавно. Такав став у складу је са позицијом британске владе, која се противи разговорима о репарацијама и не признаје одговорност за векове трговине робљем и поробљавања.
Нова Бенетова сазнања могла би да појачају притисак на владу да преиспита тај став, који већ трпи притиске карипских и афричких држава.
ФОТО: ConnieK/ShuuterstockПортпарол Банке Енглеске изјавио је да је та институција детаљно истражила своје везе са ропством у оквиру изложбе из 2022. године и додао да је Банка захвална Бенету на сарадњи у том истраживању.
Године 2023. Scott Trust, власник „Гардијана“, објавио је истраживање које је показало да су оснивач „Манчестер гардијана“ и његови финансијери остваривали корист од поробљавања Африканаца на Јамајци и у Сједињеним Америчким Државама. Након тога Scott Trust покренуо је серију „Cotton Capital“ и десетогодишњи програм „Legacies of Enslavement“, усмерен на суочавање са последицама те историје.
