На 18. самиту БРИКС-а у Њу Делхију чуло се у ком правцу ће се група кретати у наредним годинама, али су можда још важније биле поруке које нису изговорене наглас
„Данас се БРИКС налази у тренутку сазревања. Током протеклих 20 година, БРИКС је изградио препознатљив идентитет на глобалној сцени. Поштујемо перспективе једни других и напредујемо кроз консензус. Настојимо да напредујемо не супротстављајући се било коме, већ тако што укључујемо све“, рекао је Нарендра Моди, премијер Индије, на 18. самиту БРИКС-а одржаном у Њу Делхију додавши да Глобални југ мора да постане „креатор правила“.
Исту поруку симболично послала је заједничка фотографија Си Ђинпинга, Нарендре Модија и Владимира Путина.
БРИКС се од оснивања 2006. године до данас значајно променио. Не само да је група у међувремену проширена са четири на 11 чланица, које заједно представљају скоро половину светског становништва и значајан део глобалне економије, већ су се мењале и њене амбиције. Оне су данас усмерене на то да земље БРИКС-а обезбеде већи утицај економијама у развоју у међународним институцијама којима традиционално доминирају западне силе, са циљем даљег раста и јачања позиције на међународној сцени.
Са тим плановима комуницира и порука коју је премијер Индије послао током Самита који је трајао од 12. до 13. септембра ове године.
„Сада је дошло време да наше јединство и консензус унутар БРИКС-а преточимо у конкретне резултате на глобалној сцени. Морамо да радимо на новој и амбициозној агенди за наредних 20 година. Тај процес треба да започнемо од сопствених радних система“, рекао је Моди.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ЈЕДНОГЛАСНО
Јасни правци будућих активности БРИКС-а одређени су Декларацијом која је у Њу Делхију усвојена једногласно, што када се узме у обзир структура ове групе само по себи представља мали подвиг.
„Уз разноликост наших приступа, била је очигледна наша заједничка посвећеност сарадњи унутар БРИКС-а. Дискусија је показала да је немогуће управљати светом који се мења помоћу старих институција“, рекао је премијер Индије додавши да су потребна побољшања у сва три правца – заступљеност, способност реаговања на изазове и доношење правила.
„Сада је дошло време да наше јединство и консензус унутар БРИКС-а преточимо у конкретне резултате на глобалној сцени“, рекао је Нарендра Моди
У документу које су усвојиле, државе чланице БРИКС-а изражавају забринутост због растућих ризика од нуклеарних претњи и сукоба. Како је истакнуто, нуклеарна безбедност и физичка заштита постројења морају се одржавати у сваком тренутку и током оружаних сукоба.
Између осталог, изражена је озбиљна забринутост због растућег броја једностраних царинских и нецаринских мера које негативно утичу на трговину. Државе чланице позвале су међународну заједницу да реагује на изазове и сa њима повезане безбедносне претње политичко-дипломатским мерама усмереним на деескалацију потенцијалног сукоба. У декларацији је истакнута посвећеност борби против свих облика тероризма, посвећеност суверенитету и територијалном интегритету Сирије, а наглашена је и потреба да се обезбеди мирно коришћење свемирских технологија.
Поруке које су послате врло су јасне, али и дипломатски упаковане. Иако су државе БРИКС-а избегле да у декларацији директно наведу Сједињене Америчке Државе, тешко је не препознати сенку Вашингтона у деловима документа који осуђују једностране санкције. Изостанак директног именовања, вероватно, најбоље говори о карактеру ове групе која, унутар себе, окупља државе са веома различитим интересима али и односима према САД. Индија и Уједињени Арапски Емирати су свесни да би отворена критика Вашингона угрозила сарадњу са Вашингтоном који је многим државама важан стратешки партнер и нека врста противтеже Пекингу.
Због тога је критика формулисана тако да буде довољно јасна, али истовремено дипломатски неутрална. БРИКС, на самиту у Њу Делхију, јесте оспорио правила и праксе које доминирају Западом, али је избегао да себе дефинише као антиамерички савез.
Док једни у оваквој дипломатији виде обрисе новог центра моћи у настајању, други сматрају да би управо различита партнерства и спољнополитичке оријентације чланица могли да буду највећа препрека томе да БРИКС једног дана из групе за економску сарадњу прерасте у утицајан политички блок.
СИМБОЛИЧНЕ ПОРУКЕ
Како то обично бива на самитима попут овог, понекад су најважније управо оне поруке које нису изговорене.
Индија је као домаћин успела да за истим столом окупи државе које су, било у прошлости, било данас, оптерећене сложеним и често напетим међусобним односима, попут Ирана и Уједињених Арапских Емирата.
Њихово приближавање свакако представља један од значајнијих дипломатских сигнала овог самита.
Још снажнији дипломатски симбол била је одлука Си Ђинпинга да, после седам година, посети Индију. Приближавање Индије и Кине, две велике азијске силе, чије су односе у прошлости оптерећивале бројне трзавице, представља један од најважнијих аспеката Самита.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
БРИКС без блиске сарадње две најмногољудније државе на свету тешко може да постане ценатар глобалне политике. Међутим, уколико Кина и Индија успеју да додатно отопле односе и превазиђу постојећа мимоилажења, тежина и утицај ове групе на глобалној сцени значајно ће порасти.
Лидери две државе су у Њу Делхију нагласили потребу за даљим јачањем пословних и саобраћајних веза две државе, док је Си истакао да Кина гледа на везе са Индијом из „стратешке, дугорочне перспективе“.
ТРЕЋА ЗЛАТНА ДЕЦЕНИЈА
У говору који је одржао другог дана самита у Њу Делхију, председник Кине је издвојио вештачку интелигенцију отвореног кода и паметне фабрике као две кључне од пет кључних иницијатива за подстицање економског раста и технолошког развоја на Глобалном југу.
Такође, Си је понудио обуку младим талентима из других држава чланица у области напредних технологија и иновација, истакавши да глобална правила треба да се креирају заједнички и примењују једнако на све земље без двоструких стандарда.
„Свет без правила је попут раскрснице без семафора, где би хаос и неред били неизбежни“, поручио је Си додавши да се убрзано одвијају дубоке промене какве нису виђене током једног века, да Глобални југ незаустављиво јача, а да је „тренд ка мултиполарном свету незаустављив“.
Кинески председник је истакао да је ситуација на Блиском истоку и даље сложена и променљива и да је рат нанео озбиљне губитке народима свих земаља у региону и да је „противан заједничким интересима међународне заједнице“.
„Изнео сам четири предлога за очување и унапређење мира и стабилности на Блиском истоку, чији су циљеви деескалација, окончање непријатељства и унапређење мира“, навео је председник Кине.
Си је своје обраћање у Њу Делхију завршио констатацијом да ће Кина наредне године преузети председавање БРИКС-ом и бити домаћин 19. Самита и да ће искористити прилику да изгради консензус и заједно са свим странама планира будућност.
„Заједно ћемо отворити трећу златну деценију сарадње у оквиру БРИКС-а и створити светлу перспективу заједничког просперитета и напретка“, рекао је Си.
