Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе обележава се 15. септембра, а празник је установљен као заједнички празник Србије и Републике Српске.

Уручењем одликовања данас се обележава празник који симболизује јединство српског народа, слободу и очување националних симбола.

Свечана церемонија одржана је у Палати Србија, а догађај је почео интонирањем химне Србије Боже правде.

Обраћање председника Србије Александра Вучића поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе

Поводом националног празника, обратио се и председник Србије који је свој говор започео подсећањем да су данас односи Републике Српске и Србије на веома виском нивоу иако то није био увек случај.

– Ми смо се данас окупили да прославимо наше ускрснуће и нашу слободу. Ма где тренутно живели, у отаџбини или расути широм света, овај дан није обичан дан, данас је дан када се заустављамо и скидамо капе. Желео бих да се захвалим руковоству Републике Српске и председнику Додику што обележавамо овај дан. Ово ми је последњи пут да држим овакав говор на Дан српског јединства. Између Србије и Српске није било никаквих трзавица. Увек смо морали да будемо једни уз друге. Некада смо имали блокаде на Дрини, некада су пљуштале оптужбе једни на рачун других, других на рачун првих, а српски народ је само губио. Онако како смо се договорили првог дана, тако смо ту реч одржали до дана данашњег. И то је нешто што верујем да ће учинити и они који долазе после нас – казао је Вучић и додао да данас не славимо само војну победу, већ и опстанак српског народа.

– РС и Србија договориле су се да имају нешто што је преко потребно. Овај празник има своје место у званичним државним календарима. Наша тробојка постала је званична застава нашег народа у 19. веку. Та застава пратила је наш народ кроз све ратове. Лепрша она као подсетник да континуитет постоји, да се не прекида лако. Зато вас позивам да је данас истакнете – казао је председник Србије.

СЕЋАЊЕ НА ЈУНАКЕ СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

     Говорећи о значају данашњег празника, Вучић је подсетио на пут који је прошла српска војска у Првом светском рату, назвавши га путем који је по патњи и жртви без премца у историји Европе.
     – Крајем 1915. Србија, притиснута удруженим снагама Немачке, Аустроугарске и Бугарске, доживела оно што нико пре ње није доживео у толикој мери: покушај потпуног брисања једног народа са лица земље. Оно што је уследило ми називамо албанском Голготом и та реч Голгота није никаква метафора. Војска и народ, старци и деца, министри и сељаци, кретали су се преко леденог албанског камења, кроз снег до паса, без хране, без лекова, гоњени само једном мишљу: да остану живи, али и да остану слободни, и да остану Срби – рекао је Вучић.
     Подсетио је да су хиљаде остале заувек на том путу, под снегом Проклетија, у водама Дрима и Јадрана.
     – Они који су преживели, нису преживели зато да би се одморили. Предах на Крфу, па реорганизација, па последња битка за опстанак народа: Солунски фронт. Две дуге, немилосрдне године, српски војник је држао рововски положај, раме уз раме са француским, британским, грчким и италијанским савезницима, не одступајући, не предајући се, и чекајући свој час. И тај час је дошао, 15. септембра 1918. године. Тог јутра, у зору, српска артиљерија је отворила ватру каква се не памти вековима – казао је председник Србије.
     Под вођством војводе Живојина Мишића, додаје он, српска војска је нападала на најтежем терену, на Кајмакчалану и Добром Пољу, тамо где је непријатељ веровао да је пробој немогућ.
     – Уз њихова срца, храбра срца српских витезова, пробој је био могућ. Српска пешадија, гоњена нечим што не може у потпуности да се опише војном технологијом: жељом да се врати кући, жељом да се донесе слобода породицама које стрепе, жељом да се докаже да мали народ може да буде већи од своје величине. Пробила је бугарско-немачку одбрану на фронту широком десетак километара и то истог дана. Оно што је уследило ушло је у уџбенике војне историје целог света, као пример брзине и одлучности каква се ретко виђа – рекао је Вучић.
     Додао је да је српска војска напредовала запањујућом брзином, пресецајући непријатељске снаге на пола, растурајући читав један фронт који је две године изгледао непробојан.  
Додао је да је српска војска напредовала запањујућом брзином, пресецајући непријатељске снаге на пола, растурајући читав један фронт који је две године изгледао непробојан.
     – Већ 1. новембра, српска војска, она иста војска која је умирала у албанском снегу, славно је ушла у ослобођени Београд. Сестре и браћо, не славимо ми данас само војну победу, ми славимо биолошки опстанак нашег народа – закључио је председник Србије.

Српска војска током пробоја Солунског фронта 1918. године

Вучић је потом истакао да културе везе превазилазе дневну политику.

– Сестре и браћо, културно јединство превазилази дневну политику. Овај празник је обавеза према будућности, да заставу предамо онима који долазе после нас – казао је Вучић.

У току говора председник Србије осврнуо се на снажне речи Слободана Јовановића, поводом величанствене војне победе, записане у дневнику Арчибалда Рајса

– Драги пријатељи, у дневнику Арчибалда Рајса стоји записано да су на Солунском фронту септембра 1918. непријатељске линије пале пред налетом оних који су носили слободу у срцу. Слободан Јовановић о овом догађају пише: Ова офанзива није била само војни маневар, већ васкрс једне државе из пепела страдања – рекао је Вучић.

Истакао је да су се данас пре свега окупили да прославе управо наше ускрснуће и нашу слободу.

– Окупили смо се, сабрали смо се, да наше славне претке опет поменемо и да им кажемо да њихова жртва није била узалудна. Ма где тренутно живели, у Београду или Бањалуци, у Новом Саду или Требињу, у Нишу или Бијељини, у Паризу или Њујорку, у отаџбини или расути широм света под небом које није српско, а срце им куца у нашем ритму, оно куца српски – нагласио је Вучић.

Како је рекао, то није обичан дан и није само број у календару.

– Ово је дан када се заустављамо, скидамо капе, гледамо у небо изнад себе и питамо се: Одакле смо дошли, кроз шта смо прошли, и зашто и како смо, упркос свему, још увек ту и још увек свој на своме, и даље један народ – рекао је председник Србије.

ДОДЕЛА ДРЖАВНИХ ПРИЗНАЊА

     Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе председник Србије Александар Вучић доделио је данас на свечаности у Палати Србија 55 одликовања заслужним поједницима и институцијама.
     Орденом Републике Србије на великој огрлици одликован је Касим Жомарт Токајев, председник Републике Казахстан – за изузетне заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Казахстан.
     Орденом српске заставе трећег степена одликован је Ангус Макфадијен, истакнути шкотски филмски, телевизијски и позоришни глумац – за истакнуте заслуге, уметнички и морални допринос очувању истине о страдању српског народа на подручју Аутономне покрајине Косова и Метохије.
     Орденом Карађорђеве звезде првог степена одликовани су:
     Петар Божовић, један од најистакнутијих драмских уметника - за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме, Предраг Ђаковић, академски сликар - за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области сликарства и Веселин Веско Грозданић, телевизијски редитељ који је режирао више од 5.500 преноса најзначајних догађаја - за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области телевизијске режије.
     Орденом Карађорђеве звезде првог степена за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима одликована је постхумно проф. др Милица Бајчетић, редовни професор на Катедри за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију, добитница најпрестижније  регионалне награде у медицини - „Медис“ за прву иновативну формулацију еналаприла у облику  мини-таблете, намењене деци узраста од рођења до шест година која болују од срчане слабости. Орден је примио супруг Златко Бајчетић.
     Орденом Карађорђеве звезде другог степена одликовани су:
Веселин Џелетовић, књижевник и новинар - за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, проф. др Светлана Попадић, специјалиста дерматовенерологије и субспецијалиста педијатријске дерматологије, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, руководилац Клинике за дерматовенерологију Универзитетског клиничког центра Србије – за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима, посебно у области дерматовенерологије. Проф. др Милан Стојичић, специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије и субспецијалиста онколог, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, руководилац Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије - за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима, посебно у области пластичне хирургије. Проф. др Татјана Трајковић, професор Департмана за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу - за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и просветним делатностима, посебно у области србистике. Небојша Јеврић, књижевник, новинар и ратни извештач - за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, посебно у области књижевности. Ивана Жигон, глумица, првакиња Драме Народног позоришта у Београду, редитељ, сценариста и хуманитарац  - за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме и хуманитарног рада.
     Орденом Карађорђеве звезде трећег степена одликовани су:
Карловачка берба грожђа - Грожђебал, Сремски Карловци - за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, поводом 95. година постојања, а орден је примио шеф Организационог одбора фестивала "Карловачка берба грожђа -  Грожђебал" Мирјана Јовановић. Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи, посвећен искључиво филмском сценарију - за нарочите заслуге у јавним и кутурним делатностима, поводом 50 година постојања, а орден је примио директор Фестивала филмског сценарија и Културног центра Врњачке Бање Саша Миленковић. Иван Томашев, бас, првак Опере Народног позоришта у Београду - за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области оперске уметности. Зоран Чалија, академски сликар, сценограф и редитељ - за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области сликарства.
     Златном медаљом за заслуге одликовани су: Централна унија грчких општина и градова (КЕДЕ) за заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Грчке, а медаљу је примио градоначелник Ореокастра господин Пантелејмон Цакирис. Др Георгиос Масторакос, реномирани грчки професор ендокринологије, главни академски координатор билатералне сарадње Медицинског факултета у Атини и Медицинског факултета у Београду - за изузетне заслуге у просветним и здравственим делатностима. 
Драгана Матијашевић, главна медицинска сестра Одсека за хематологију на Клиници за хематологију Универзитетског клиничког центра Србије -  за изузетне заслуге у здравственим делатностима. 
Илмарс Харијс Лапињш, истакнути диригент, дугогодишњи сарадник Опере Српског народног позоришта у Новом Саду и Војвођанског симфонијског оркестра - за постигнуте резултате у области музичке уметности. Проф. Петар Станојловић, универзитетски професор, филмски и телевизијски редитељ - за изузетне заслуге у јавним и просветним делатностима, посебно у области филмске и телевизијске режије. Богдан Обрадовић, спортиста из Лознице, један од најуспешнијих младих такмичара у Србији у граплингу и бразилској џију-џици -  за заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима и његов тренер Александар Томић, репрезентативац Србије, селектор репрезентације Србије у џију-џици и оснивач Академије борилачких спортова Лозница - за заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима. Небојша Ђурић, српски репрезентативац у параатлетици, освајач сребра на Летњим параолимпијским игама у Паризу 2024. године, као и бројних медаља и признања у бацању диска и бацању кугле на европским и светским такмичењима -  за заслуге и постигнуте резултате у параолимпијском спорту. Јорг Хескенс, стручњак у области економије и економске сарадње између Србије и Немачке – за истакнуте заслуге у развијању економских односа и пријатељске сарадње између Републике Србије и Савезне Републике Немачке. Компанија Панекспрес д.о.о. Лучани - за изузетне заслуге у јавним и привредним делатностима, а медаљу је примио власник те компаније Зоран Пантелић. 
     Сребрном медаљом за заслуге одликовани су: Раде Младеновић, дугогодишњи секретар Црвеног крста Житорађа - за заслуге у области хуманитарног рада. Црвени крст Чукарица - за заслуге у области хуманитарног рада, медаљу прима секретар Црвеног крста Чукарица Звездан Брадић. Суботички симфонијски оркестар - за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области музичке културе, а медаљу је примио уметнички директор Суботичког симфонијског оркестра Милош Николић. Београдски карате савез - за заслуге и постигнуте резултате у области спорта, а медаљу је примио председник Београдског карате савеза Страхиња Стојковић. За натпросечно, узорно и часно извршавање дужности и задатака у областима одбране и безбедности и посебно исказану храброст у гашењу пожара у Делиблатској пешчари, широм територије Републике Србије и других земаља.
     Орденом заслуга за одбрану и безбедност првог степена одликовани су:
Ненад Недић, пуковник полиције, командант Хеликоптерске јединице. Лука Чаушић, потпуковник полиције, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације. Александар Крстић, мајор полиције, начелник Одељења за ватрогасно-спасилачке јединице у Управи за ватрогасно-спасилачке јединице. Владо Племић, пензионисани припадник Министарстава унутрашњих послова, заменик директора за обуку у Српско-руском хуманитарном центру. 
     Орденом заслуга за одбрану и безбедност другог степена одликовани су:
Жељко Чавић, потпуковник полиције, начелник Одељења за ватрогасно-спасилачке јединице у Управи за ватрогасно-спасилачке јединице. Бојан Младеновић, мајор полиције, саобраћајни пилот. Никола Исидоровић, мајор полиције, професионални пилот. Лазар Лучић, водник полиције, ваздухопловни механичар. Срђан Јовановић, млађи водник полиције, ваздухопловни механичар. Милорад Милиновић, водник-ватрогасац, вођа ватрогасно-спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачком батаљону у Панчеву. Мирко Сувачаров, водник-ватрогасац, вођа ватрогасно-спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачком батаљону у Панчеву. Никола Матовић, водник-ватрогасац, вођа ватрогасно-спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачком батаљону  Чачак. Александар Радосављевић, председник Добровољног ватрогасног друштва „Мраморак“, запослен у Управи граничне полиције. 
     Орденом заслуга за одбрану и безбедност трећег степена одликовани су:
Александар Павловић, руковалац помоћне механизације, Погон помоћне механизације, Површински копови Барошевац. Божидар Ђаловић, руковалац једноставним грађевинским машинама, Сектор за помоћну механизацију, Површински коп Дрмно. Бранко Чанковић, Самостални  инжењер за заштиту од спољних вода, ерозије и бујица из  "Србијавода" д.о.о. Братислав Павловић, предузеће "Југокоп Подриње" д.о.о. Шабац. 
Владимир Бељинац, Главни инжењер за заштиту од спољних вода, предузеће "Србијаводе" д.о.о. Владимир Николић, руковалац једноставним грађевинским машинама/специјалиста,  Сектор за помоћну механизацију, Површински коп Дрмно. Жељко Репац, Јавно предузеће (ЈП) "Војводинашуме", руководилац булдожерима, Шумско газдинство "Сремска Митровица". Златко Миловановић, аутомеханичар за гусеничаре, Сектор за помоћну механизацију, Површински коп Дрмно. 
Милош Андрејевић, водник прве класе, Војска Србије, припадник 72. бригаде за специјалне операције Војске Србије. Милош Јовановић, руковалац једноставним грађевинским машинама, Сектор за помоћну механизацију, Површински коп Дрмно. Предраг Нешковић, руковалац помоћне механизације, Погон помоћне механизације, Површински копови Барошевац. Димитрије Јовичић, Добровољно ватрогасно друштво Краљево.