Четврт века од терористичких напада у САД у којима је страдало скоро 3.000 особа

Objavljeno: 10.09.2026. 10:44

Пре 25 година, 11. септембра 2001. године, у Сједињеним Државама, у Њујорку и Вашингтону, догодили су се терористички напади припадника исламске екстремистичке организације Ал Каида.

У најразорнијим терористичким нападима које историја познаје, у организацији екстремне исламистичке групе Ал Каида, чији је лидер био саудијски милитант и милијардер Осама бин Ладен, живот је изгубило приближно 3.000 особа.

Био је уторак, 11. септембар 2001. године. Тог јутра, припадници терористичке организације Ал Каида отели су четири путничка авиона, које су потом усмерили на објекте симболичке важности за САД.

Удар на куле Светског трговинског центра

Два путничка авиона су, у размаку од 16 минута, ударила у куле Светског трговинског центра на Менхетну, у срцу Њујорка.

Први удар догодио се у 8.46, у Северни торањ комплекса Светског трговинског центра. Био је то авион „Американ ерлајнса“, лет број 11.

Шеснаест или 17 минута потом уследио је други удар, у 9.03, у Јужни торањ Трговинског центра. Био је то авион на лету 175 компаније „Американ ерлајнс“.

Обе куле, са по 110 спратова, срушиле су се након удара у року од сат и 40 минута, при чему су уништене или оштећене и околне грађевине.

Напад на Пентагон и пад четвртог авиона

Напад у Вашингтону догодио се убрзо после напада у Њујорку, у 9.37. Летелица је ударила у зграду Пентагона, односно здање Министарства одбране САД. Био је то авион компаније „Американ ерлајнс“, лет број 77.

Четврта отета летелица пала је у 10.03 у пољу Стоникрик Тауншип, недалеко од Шенксвила, у Пенсилванији. Путници који су се налазили у авиону покушали су да савладају отмичаре, односно да преотму летелицу. Био је то лет број 93 компаније „Јунајтед ерлајнс“.

Терористи Ал Каиде намеравали су, највероватније, да четвртим авионом ударе у зграду Капитола, односно можда Белу кућу у Вашингтону.

Како је накнадно установљено, погинуло је укупно 2.996 особа, укључујући и 19 терориста Ал Каиде. Повређено је до 25.000 људи.

Од 19 исламских екстремиста, припадника Ал Каиде, који су тог дана учествовали у терористичким нападима, 15 је било из Саудијске Арабије, укључујући и њиховог челника Осаму бин Ладена, двојица из Уједињених Арапских Емирата, а по један из Египта и Либана.

Хиљаде жртава у Њујорку и Вашингтону

Током напада и као последица урушавања кула близнакиња Светског трговинског центра у Њујорку је погинуло 2.606 особа. Од њих, 147 су били путници и чланови посада летелица.

Цивилних жртава у Њујорку било је 2.192, укључујући и припаднике хитних служби, односно медицинско особље.

Такође, погинула су 343 ватрогасца и 71 припадник полиције или других безбедносних служби.

Осим грађана САД, међу жртвама у Њујорку била су и 372 страна држављанина из 102 земље. Један од њих био је из Србије.

У Пентагону, односно Вашингтону, погинуло је 125 лица. Међу њима је било и 59 путника или чланова посаде отетог авиона.

У летелици која је пала у поље Стоникрик Тауншип, недалеко од Шенксвила у Пенсилванији, укупан број погинулих био је 40, путника, чланова посаде и терориста.

Почетак Рата против тероризма

Свега неколико часова после разорних терористичких напада званичници САД објавили су да су нападачи били део екстремне исламистичке организације Ал Каида.

Уследила је замашна акција обрачуна са Ал Каидом, односно свима онима за које је процењено да су на било који начин били од помоћи тој организацији.

У склопу Рата против тероризма, како је назван обрачун са исламским екстремистима Ал Каиде, догодила се и војна интервенција САД у Авганистану, пошто је процењено да тамошњи режим Талибана подржава мрежу Осаме бин Ладена.

Ситуација је у извесном смислу била парадоксална, пошто је исламистички покрет, познат као Талибани, власт у Кабулу својевремено освојио управо захваљујући чињеници да су их САД широко помагале и наоружавале.

Одговарајуће службе САД осамдесетих година 20. века су, у склопу борбе против Совјета, ангажовале бројне исламске екстремисте, међу њима и Осаму бин Ладена, творца Ал Каиде, као и авганистанске Талибане.

Саудијски милијардер бин Ладен, изданак једне од најутицајнијих и најбогатијих породица те земље, свесрдно је помагао борбу САД у Авганистану, у то време против Совјета, односно њихових локалних савезника.

Сарадња је настављена и пошто су Совјети напустили Авганистан, деведесетих, када су исламски екстремисти, припадници мреже Осаме бин Ладена, били ангажовани у Босни против Срба, а затим и у Албанији, односно на Косову и Метохији, такође као савезници САД, иако је сам бин Ладен у другој половини те деценије окарактерисан као опасан терориста.

Потрага за Бин Ладеном трајала годинама

После терористичких напада 11. септембра 2001. године на Њујорк и Вашингтон, потрага за бин Ладеном потрајаће годинама.

Напори одговарајућих служби САД крунисани су 2. маја 2011. године, када је Осама бин Ладен убијен у Аботабаду, у региону Хазара, на северу Пакистана.

Зона Светског трговинског центра на Менхетну, односно његова околина, рашчишћавана је током осам месеци након терористичких напада, док је Пентагон у Вашингтону поправљан пуних годину дана.

На простору трагедије на Менхетну изграђен је меморијални простор у виду шумарка са 442 стабла храста, при чему је очувано дрво крушке које је чудом преживело разорне догађаје 11. септембра 2001. године испод крша бетона и челика.