Индијски премијер Нарендра Моди позвао је руског председника Владимира Путина да оконча рат у Украјини, поручујући да сваки нови дан сукоба удаљава човечанство од мира. Ипак, иза његових речи не стоји заокрет у индијској спољној политици, већ наставак пажљивог балансирања Њу Делхија између Москве и Запада, пише Би-Би-Си.
– Сваки дан проведен у рату враћа човечанство уназад, а сваки корак ка миру испуњава човечанство новом надом и ентузијазмом – рекао је Моди током сусрета са Путином.
Индијски премијер је поручио да је потребно прећи од „бескрајног рата ка крају рата“, наглашавајући да ће његова земља наставити да подржава све напоре који би могли да доведу до мира.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Таква изјава привукла је пажњу јер долази од лидера државе која је током рата задржала блиске односе са Москвом, наставила да купује велике количине руске нафте и избегавала да се придружи западним санкцијама Русији.
Моди позвао Путина да оконча рат, али то није нова политика Индије
Модијеве речи, међутим, не представљају изненађење нити наговештавају промену курса индијске спољне политике.
Још 2022. године, само неколико месеци након почетка руске инвазије на Украјину, Моди је током једног регионалног самита јавно рекао Путину да „сада није време за рат“.
Од тада је више пута позивао на дијалог и дипломатско решење сукоба.
Било би, међутим, погрешно те поруке посматрати као отворено супротстављање Путину или руској стратегији у Украјини.
Западне државе годинама покушавају да убеде Њу Делхи да заузме јаснији став према руској инвазији. Индија је то избегавала, инсистирајући да се сукоб може окончати само разговорима и дипломатијом.
Такав став није наишао на одушевљење у многим западним престоницама, али ни Сједињене Државе ни европске државе нису желеле да због тога угрозе односе са Индијом.
ФОТО: Pyotr Kovalev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via APРазлог је једноставан: реч је о једној од највећих и најбрже растућих светских економија, чији геополитички значај наставља да расте.
Индијска „стратешка аутономија“
Зато се ни најновији Модијев позив Путину тешко може тумачити као покушај да се задовољи Вашингтон или нека европска престоница.
Он је много ближи традиционалној индијској политици такозване стратешке аутономије – настојању Њу Делхија да сарађује са различитим великим силама, а да се притом трајно не сврста ни уз један блок.
То отвара питање због чега је Моди онда одлучио да поруку о окончању рата упути Путину тако јавно.
Одговор се делом налази управо у дугогодишњим односима Русије и Индије.
Две земље су деценијама успевале да очувају сарадњу чак и када су се њихови погледи на међународне односе разликовали.
Москва остаје важан партнер Њу Делхија
Русија је остала један од најважнијих партнера Индије иако је Њу Делхи током последње три деценије значајно развио односе са Сједињеним Државама и Европом.
Индија је, заједно са Русијом и Кином, међу оснивачима групе BRICS, а све три земље су и чланице Шангајске организације за сарадњу.
Истовремено, Њу Делхи је члан и групе Quad, у којој се налазе САД, Јапан и Аустралија.
ФОТО: PhotoJuli86/ShutterstockМосква на ту сарадњу Индије са Вашингтоном не гледа увек благонаклоно, поготово јер се Quad у великој мери посматра као механизам за ограничавање растућег кинеског утицаја у Индо-Пацифику.
Ипак, Русија и Индија до сада су углавном успевале да такве разлике оставе по страни.
У томе важну улогу играју и веома конкретни интереси.
Русија и даље обезбеђује значајан део индијског увоза оружја и војне опреме, а после почетка рата у Украјини постала је и један од најважнијих снабдевача Индије нафтом.
Њу Делхи је искористио могућност да купује руску нафту по нижим ценама након што су западне државе покушале да ограниче приходе Москве од енергената.
Позив на мир не значи раскид са Москвом
Због свега тога мало је вероватно да ће Модијеве речи изазвати озбиљније проблеме у односима Москве и Њу Делхија.
Такође је мало вероватно да је порука изненадила Путина или руске дипломате.
Индијски премијер већ годинама понавља да рат треба окончати, али истовремено наставља политичку, економску и безбедносну сарадњу са Русијом.
Критичари Модија у Индији, као и део западних политичара, вероватно ће зато тврдити да је индијски премијер требало да буде много директнији и отворено осуди руску инвазију.
ФОТО: Pyotr Kovalev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via APИпак, Моди није први страни лидер који је пред Путином јавно затражио прекид рата.
Само неколико недеља раније председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев позвао је Путина да замрзне сукоб и врати се за преговарачки сто.
Ни тај позив, бар за сада, није довео до промене политике Москве.
Путин одговара љубазно, али без конкретних обећања
Слично је било и после Модијеве поруке.
На позив индијског премијера да се окончају непријатељства, Путин је одговорио:
– Хвала вам много, господине премијеру. Крећемо се напред тим путем.
Одговор је био љубазан, али веома неодређен.
Јер пут може бити кратак, али може бити и веома дуг.
Остаје и питање којом брзином Москва намерава да се њиме креће – и, још важније, о каквом путу је уопште реч.
Све досадашње поруке из Москве указују да руско руководство и даље верује да војним притиском може да побољша своју позицију у Украјини.
У Кремљу се зато мир не посматра нужно као компромис, већ као могући исход у којем би Русија захваљујући успесима на фронту могла да наметне услове повољне за Москву.
Док Путин верује да је такав резултат могућ, мало је разлога да обустави оно што Кремљ и даље назива „специјалном војном операцијом“.
После више од четири године рата, борбе се настављају
Рат, започет руском инвазијом у фебруару 2022. године, траје већ више од четири и по године, уз огромне људске и материјалне губитке на обе стране.
Москва упркос томе није остварила све циљеве које је поставила на почетку инвазије.
Истовремено, Украјина је успела да део рата пренесе дубоко на руску територију, пре свега нападима дроновима великог домета на рафинерије, складишта горива и другу инфраструктуру.
ФОТО: Melnikov Dmitriy/ShutterstockТакви напади повремено су изазивали проблеме са снабдевањем горивом и редове на бензинским пумпама у појединим деловима Русије.
С друге стране, Москва је последњих дана појачала ракетне и нападе дроновима на Украјину, укључујући ударе на енергетску, железничку и другу критичну инфраструктуру.
Руски лист Kommersant оценио је да у Москви преовлађује уверење да у војном сукобу време ради против Кијева.
Управо је то један од главних разлога због којих јавни апели страних лидера до сада нису успели да промене Путинову рачуницу.
Модијев позив зато има дипломатску тежину, посебно зато што долази из једне од држава које су задржале најближе односе са Русијом током рата. Али за сада нема назнака да ће та порука довести до непосредне промене курса Кремља.
Док руско руководство буде веровало да на бојном пољу може да постигне више него за преговарачким столом, пут ка миру о којем Путин говори могао би да остане веома дуг.
