Одбор за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Скупштине Србије усвојио је данас Информацију о раду Министарства за бригу о породици и демографију за период од 1. априла до 30. јуна 2026. године, а министарка Јелена Жарић Ковачевић рекла је да је министарство наставило са израдом предлога Стратегије демографског развоја Србије за период од 2026. до 2036. године, са пројекцијама до 2050.
Она је рекла да охрабрује податак да се у Србији у периоду од јануара до јуна 2023. године бележи раст живорођених од 877, односно за 3,2 одсто, као и пад умрлих од 351, односно за 0,7 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
– Када говоримо о демографији, морамо бити свесни да се Србија, као и већина европских земаља, суочава са озбиљним демографским изазовима. Управо због тога, општи стратешки циљ фокусираће се на јачање демографске отпорности, а предлог је да посебни циљеви буду: стварање услова за остваривање жељеног броја деце, стварање услова за развој људског капитала, и унапређење институционалних и аналитичких капацитета за координацију, креирање, спровођење и праћење демографских политика на свим нивоима – рекла је Жарић Ковачевић.
Истакла је да је, упркос постојању кризе рађања и негативној статистици, просечан жељени број деце у Србији и даље релативно висок, што је добар сигнал за будућност.
– Нови подаци, које је недавно објавио Популациони фонд УН, показују да млади широм региона, укључујући и Србију, остају дубоко посвећени породици. Неки од кључних налаза истраживања јесу да у Србији чак 26 одсто младих жена и 28 одсто мушкараца са највишим нивоом позитивности и оптимизма гледа на своју личну будућност. Брак и родитељство остају важни животни циљеви; већина испитаника изразила је жељу да има двоје или више деце, посматрајући породицу као важан део свог идентитета и извора среће – рекла је министарка.
Како је рекла, у Србији више од 78 одсто жена и мушкараца жели двоје или троје деце.
– Оно што забрињава јесте да планови о родитељству често остају неостварени до неких касних 30-их година. Већина испитаника и испитаница у региону, укључујући Србију старости од 35 до 39 година, још увек није остварила своје планове на том пољу. Више од трећине жена, дакле негде око 22 одсто, у овој старосној групи у региону, нису се оствариле као мајке – истакла је Жарић Ковачевић.
ФОТО: TANJUG/ Ministarka za brigu o porodici i demografiju/ Dragana UdovičićВише деце обухваћено дечјим додатком након измене прописа
До повећања броја корисника дечјег додатка дошло је након измене прописа којом је подигнут цензус за остваривање овог права. Министарка је навела да је то омогућено доношењем Уредбе о номиналним износима и начину усклађивања цензуса, којом је праг повећан са 13.000 на 18.000 динара, чиме је већем броју породица омогућено да остваре право на дечји додатак.
– Према пресеку података из јуна месеца, број деце која користе дечији додатак повећан је за 10.076, а број родитеља корисника за 4.643, док је са ове буџетске позиције исплаћено 38,3 милиона динара више у односу на период пре повећања цензуса. Према новом решењу којим се усклађује цензус са индексом потрошачких цена од 1. јула 2023, редовни цензус износи 18.468 динара по члану домаћинства, а увећани цензуси за поједине категорије, попут једнородитељских породица, попут породица са децом са сметњама у развоју, цензуси су за њих већи за 20 односно 30 одсто, односно цензус за њих износи 22.161,60 динара, односно 24.008,40 – рекла је Жарић Ковачевић.
Истакла је да је, према подацима из прошлог месеца, број корисника права на дечији додатак 88.382, а број деце 169.498, док је у јуну за дечији додатак исплаћено 826,49 милиона динара.
– Морам да кажем и да је у оквиру представљања пакета мера које смо чули од председника Александра Вучића за повећање животног стандарда грађана, који је вредан више од 600 милиона евра, председник Србије управо најавио и једнократну финансијску помоћ у износу од 25.000 динара по детету за све кориснике дечијег додатка – навела је министарка.
Она је додала да је покренут нови дигитални асистент, кога зову Радослав, који је базиран на систему примене вештачке интелигенције и који је доступан 24 сата, 7 дана у недељи на сајту министарства, а који је развијен у оквиру програма Уједињених нација „Да кликнемо са грађанима“.
ФОТО: insta_photos/ShutterstockСубвенције за прву некретнину и даље најтраженија мера Министарства
Највеће интересовање грађана и даље влада за субвенције за куповину прве некретнине. Како је истакла министарска Жарић Ковачевић, реч је о мери Министарства за бригу о породици и демографију за коју се грађани и даље најчешће распитују и конкуришу.
– Субвенције за куповину прве некретнине по основу рођења детета и алиментациони фонд, који су и били основ за повећање буџета нашег министарства за 33,02 одсто за 2026. годину. Захваљујући стратешким субвенцијама државе, више од 1.700 мајки у Србији подиже своју децу у сопственим домовима. Држава је до сада у ове сврхе издвојила око 28 милиона евра – нагласила је Жарић Ковачевић.
Она је нагласила да је максимални износ средстава који се може добити 20.000 евра.
Министарка је рекла да су за овај извештајни период, од 1. априла до 30. јуна, одржане три седнице Комисије за доделу новчаних средстава за изградњу, учешће у куповини, односно куповину породично-стамбене зграде или стана по основу рођења детета.
На седници Комисије, која је одржана у априлу у Палати Србија, одобрено је 60 захтева у укупној вредности вишој од милион евра. На седници Комисије, која је одржана у мају, одобрена су 54 захтева у укупној вредности већој од 874 хиљада евра, док је на јунској седници одобрено 64 захтева у укупној вредности већој од милион евра.
– У овом мандату, у периоду од маја месеца 2025. до јула месеца 2026, одобрено је укупно 721 решење у износу од 12 милиона евра. Заказали смо наредну августoвску комисију за 10. август, што значи да желимо да постигнемо рад у континуитету, где ћемо сваког месеца, онако како смо обећали на почетку мандата, имати комисију – истакла је Жарић Ковачевић.
ФОТО: Pixel-Shot/ShutterstockСрбија међу лидерима региона по подршци породицама са децом
Србија се и даље позиционира као лидер у региону у погледу финансијске подршке породицама са децом. Говорећи о родитељском додатку, министарка је истакла да је то један од најбољих показатеља таквог положаја.
– Да вас подсетим, за прво дете држава издваја 500.000 динара једнократно, за друго дете 600.000 динара кроз 24 месечне рате, за треће дете 2,28 милиона динара кроз период од 10 година, док родитељски додатак за четврто дете износи 3,18 милиона динара. Поред тога, за друго и треће дете исплаћује се једнократна помоћ од 135.000 динара и паушал за набавку опреме за бебе у износу од 7.500 динара. Само у мају месецу ове године, право на родитељски додатак остварило је 122.314 корисника, а исплаћена средства износила су више од четири милијарде динара – рекла је Жарић Ковачевић.
Што се тиче примене Закона о остваривању права из Алиментационог фонда, она је навела да, у овом тренутку, 889 деце благовремено добија подршку од тог министарства као директног управљача Алиментационим фондом.
– Из Алиментационог фонда до данас је исплаћено више од 54 милиона динара. Само у претходна три месеца донето је 105 решења о исплати за 170 деце корисника, а исплаћено је 19,76 милиона динара – рекла је министарка.
Она се осврнула и на караван родитељства за извештајни период и нагласила да је караван обишао 20 локалних самоуправа и градских општина.
ФОТО: TANJUG/ JADRANKA ILIĆМинистарство подржало 64 локалне самоуправе и 112 демографских мера
Наставак активности на унапређењу демографске политике подразумевао је и подршку локалним самоуправама кроз доделу бесповратних средстава. Министарка је рекла да је министарство спровело поступак суфинансирања мера популационе политике и подршке породици и деци за 64 локалне самоуправе и 112 мера.
– Министарство је са нешто више од 392 милиона динара, подржало укупно 64 локалне самоуправе како би оне спровеле 112 мера из домена популационе политике, а које су усмерене на унапређење услова живота породица у срединама у којима живе – истакла је Жарић Ковачевић.
Рекла је да су, што се тиче подршке удружењима, односно невладином сектору, спроведена четири јавна позива, вредна 117,5 милиона динара.
– Пристигло је 350 пријава, а подржано је укупно 88 удружења. За пројекте породично-правне заштите грађана, подршке породици и деци, издвојено је 45 милиона динара. У области популационе политике издвојено је 31,5 милиона. За пројекте у области демографске политике 22,5 милиона динара, док су средства намењена програму подршке породицама и деци „Подршка удружењима“ износила 18,5 милиона динара – навела је министарка.
