Одлука Америчке канцеларије за контролу стране имовине (OFAC) при Министарству финансија Сједињених Америчких Држава да данас продужи лиценцу руском нафтном гиганту Лукоилу, која омогућава наставак преговора о продаји његове међународне имовине до 22. августа, могла би бити важан сигнал и за друге енергетске компаније које се налазе под снкцијама Вашингтона.
Лиценца коју је OFAC издао Лукоилу није омогућила неограничено пословање, већ је усмерена на стварање услова за уређен излазак руског капитала из појединих актива. Компанији је омогућено да настави разговоре са потенцијалним купцима и да склапа условне договоре, док свака коначна продаја и даље захтева посебну сагласност америчких власти.
ФОТО: Baloncici/ShutterstockОвај приступ показује да OFAC, када процени да постоји реалан процес промене власничке структуре, оставља простор за прелазни период како би се избегли нагли поремећаји на енергетском тржишту.
Управо због тога случај Лукоила може бити релевантан и за Нафтну индустрију Србије (НИС). Као и код Лукоила, и код НИС-а се питање санкција не посматра само кроз призму власничке структуре, већ и кроз последице које би нагли прекид пословања могао имати на енергетску стабилност једне земље.
Раздвајање оперативне лиценце и продаје удела као кључ за наставак рада НИС-а
У прилог очекивањима да би и НИС могао да добије додатни рок за наставак рада иде и ранија оцена уреднице портала „Енергија Балкана“ Јелице Путниковић, која је навела да су оперативна лиценца за рад НИС-а и лиценца која се односи на преговоре о могућем преузимању руског удела у компанији два одвојена питања.
ФОТО: WWW.YOUTUBE.COM/ Tanjug TV/PrintscreenПутниковићева је тада оценила да, чак и уколико OFAC не процени да је одређени купац идеално решење за преузимање удела „Газпромњефта“ у НИС-у, то не мора да значи да ће бити угрожен наставак рада компаније, јер су процес продаје руског удела и оперативно функционисање НИС-а раздвојени.
Она је изразила очекивање да ће америчке власти продужити лиценцу за рад НИС-а и да неће доћи до поновног заустављања Рафинерије у Панчеву, као што се догодило прошле јесени. Према њеној оцени, што пре би требало да се оконча процес промене власничке структуре како би компанија могла да послује без неизвесности.
Енергетска стабилност Србије као кључни аргумент за продужење лиценце НИС-у
Додатни аргумент у прилог очекивањима да би НИС могао да добије продужење оперативне лиценце јесте и чињеница да је држава већ указивала на значај несметаног рада компаније за стабилно снабдевање тржишта.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић раније је саопштила да је, због отежаног увоза нафте и нафтних деривата услед ниског водостаја река у региону, сезонски повећане потрошње и сложенијих услова на светском тржишту, било неопходно да се нафтним компанијама омогући коришћење оперативних резерви евро дизела како би се обезбедило стабилно снабдевање домаћег тржишта.
ФОТО: TANJUG/ MRE/ NENAD KOSTIĆОна је тада нагласила да оперативне резерве служе за превазилажење привремених поремећаја и да омогућавају да се избегне коришћење државних резерви, али је истовремено указала и на значај наставка рада Рафинерије у Панчеву.
Према њеној ранијој оцени, продужење оперативне лиценце НИС-у од стране OFAC-а омогућило би да Рафинерија у Панчеву повећа прераду и производњу нафтних деривата до максималног капацитета, чиме би се смањио притисак на увоз у условима када су логистички токови отежани, а трошкови снабдевања повећани.
Ђедовић Хандановић је упозорила да би у случају непроширења лиценце снабдевање тржишта морало више да зависи од државних резерви, посебно у условима ограниченог увоза, ниског водостаја Дунава и повећане потрошње.
Због тога се питање продужења НИС-ове лиценце не посматра само кроз однос са руским власничким уделом, већ и кроз шири аспект енергетске безбедности Србије и региона.
Према ранијим оценама и изјавама, и најновија одлука OFAC-а у случају Лукоила може се посматрати као потврда да америчке власти у енергетском сектору тренутно дају предност контролисаном процесу транзиције, уместо наглим прекидима који би могли да изазову поремећаје у снабдевању.
Иако случај Лукоила не представља директну гаранцију за НИС, он указује на могућност да OFAC и у случају српске компаније остави додатни простор за завршетак започетих процеса, посебно имајући у виду значај НИС-а за енергетску стабилност Србије.
