Парастосом у Старом Грацком код Липљана данас је обележена 27. годишњица убиства 14 српских жетелаца, једног од најтежих злочина над Србима на Косову од доласка међународних снага 1999. године.
Парастос је служио Владика Иларион, који је у својој беседи нагласио да смо данас дошли да се помолимо за оне који су, како је рекао, покошени када су отишли да, потпуно растерећене савести, наставе нормалан живот и покупе своје усеве.
– Да пожњу трудове руку својих, рачунајући: поштено смо живели, никоме зло нисмо учинили, шта лоше може да нам се деси? Али у овом свету се дешава лоше и оним најневинијима, а и онај који греха не учини је страшно пострадао ради нашега спасења, Господ Исус Христос. Дошли јер знамо да никоме зло нисмо учинили и зло не мислимо. И замолио бих и вас да се помолите за крвнике наше. Ми смо хришћани, таква нам је вера, ми се молимо за непријатеље наше и за крвнике – да их Господ уразуми и да их приведе путу покајања и истине – рекао је Иларион.
ФОТО: TANJUG/KANCELARIJA ZA KIMВладика је указао да не можемо да прихватимо лаж као истину, да не можемо да заборавимо и да је мала Драгана Димић убијена од НАТО бомбе.
– И треба да се каже да је 89 деце, и српске и албанске деце, убијено НАТО бомбама, иако се молимо растерећене савести и за оне који нас воле и за оне који нас мрзе, ми не можемо да прихватимо лаж као истину. Не можемо да заборавимо – казао је владика Иларион.
Поручио је да са добром вером и чисте савести, треба овде да останемо, и да се враћамо на Косово и Метохију.
– Нико не пева лепо о Косову и Метохији као Срби што певају, и то јесте сведочанство да је ово наша земља. Не значи да не припада Албанцима и другима који овде живе, који су овде у већини, али припада и нама. И када кажемо ми да је Косово српско, то не значи да ми мислимо да није албанско. Припада свим људима добре воље, има довољно места за све нас овде да живимо – рекао је владика.
ФОТО: TANJUG/KANCELARIJA ZA KIMПо завршетку парастоса венце су пред спомен-обележјем положили представници Канцеларије за Косово и Метохију, Милена Парлић и Милица Дакић, Српске листе Славко Симић и Далибор Јевтић, као и представници локалних самоуправа.
Помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парилић изјавила је да сећања и памћење српских жртава и мученика у доброј мери зависи од нас самих, и додала да ми овде то својим присуством данас и потврђујемо.
– Остајемо верни хроничари прошлости, остајемо верни хроничари остављајући тако и садашњости и будућности истину – да су невине жртве симбол страдања српског народа, наших Срба у Старом Грацком, али и да су симболи некажњивости злочина – рекла је Парлић.
ФОТО: TANJUG/KANCELARIJA ZA KIMОна је навела да се данас са правом питамо да ли је мање важно када је жртва Србин, српска мајка или дете.
– Најлакше је и најједноставније заборавити истину, али ево, драго ми је да смо се данас у овако великом броју окупили да се сетимо наших мученика. И све нас је, драга браћо и сестре овде присутне, сви смо ми учили међународно право и декларације су нас училе да право – право на живот има сваки човек, да то право не зависи од националности – истакла је Парлић.
Она је поручила да ће овај злочин, док год свака жртва именом и презименом не добије правду, трајно остати рана за све нас.
– Док међународно право не добије једнак третман без обзира на националну припадност. И не само овај злочин, већ и страдање Срба у Великој Хочи, страдање деце на реци Бистрици, страдање браће Симић, породице Столић, породице Шутаковић и многих других жртава, страдалника наших, нових косовско-метохијских мученика – указала је Парлић.
ФОТО: TANJUG/KANCELARIJA ZA KIMИспред Српске листе присутнима се обратио Далибор Јевтић који је нагласио да је пре 27 година, овим злочином, неко желео да протера све Србе са Косова и Метохије, али да, како је навео, у томе нису успели.
– Ево 27 година, из године у годину, на овај дан понављамо исто питање и исти захтев. А оно се односи на правду. Правду за оне који су невино страдали пре 27 година. Правду која ће на неки начин умањити бол породица и мештана села Старо Грацко, породица страдалих и свих оних који живе у овом месту – рекао је Јевтић.
Он је подсетио да се злочин одиграо пред очима међународне заједнице, који су били гарант мира, за све подједнако.
ФОТО: TANJUG/KANCELARIJA ZA KIM– Жалосно је што и данас нема представника међународне заједнице да се овде поклоне жртвама и на неки начин и они буду гарант да овај злочин неће проћи некажњено. Иако је истрага званично затворена, ми од правде и захтева да се пред лице правде изведу они који су починили злочин нећемо одустати и то јасно данас поручујемо – казао је Јевтић.
Истакао је да живимо у временима када је тешко бити Србин на простору Косова и Метохије, и поручио да не одустајемо од живота и опстанка на овим просторима.
Рекао је да се данас Срби приводе без икаквих доказа, а да су они за које постоје докази да су починили злочине и даље на слободи.
– И зато ћемо све ово упорно понављати, инсистирати пре свега код представника међународне заједнице и данас тражимо да се истрага поново отвори и да се они који су учинили и починили тај стравичан злочин пре 27 година приведу лицу правде – указао је он.
ФОТО: TANJUG/KANCELARIJA ZA KIMМештанин Старог Грацког Милош Сурлић је навео да у овом злочину нису угашени само људски животи, већ и нада у срећан и спокојан живот, и останак на својим огњиштима.
– Одузети су нам и воља и могућност да наставимо да развијамо оно што су наши дедови и очеви започели, да чувамо традицију и градимо лепоту свог завичаја. Злочин нам није дозволио ни да три генерације непрекидно живе заједно у овом селу, стварајући темеље на које би се надовезивале генерације које долазе. Само тако се обликују обичаји и посебности једног места – рекао је Сурлић.
Сурлић је оценио да „можда више нисмо ни потпуно свесни свега што смо изгубили и онога што нам је одузето и заувек ускраћено“.
ФОТО: TANJUG/KANCELARIJA ZA KIM– Од бола смо одавно утрнули. Изгубили смо жељу и спречени смо да живимо пуним животом и да дишемо пуним плућима – казао је он.
У масакру у Старом Грацком, док су сакупљали летину недалеко од својих кућа, свирепо су убијени Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић, Миодраг Тепсић, Слободан, Миле, Момир и Новица Јанићијевић, који је имао свега 17 година.
УНМИК полиција је 2007. године ухапсила Мазљума Битићија из оближњег села Велики Алаш, због сумње да учествовао у овом масакру. Након два месеца, због наводног недостатка доказа, Битићи је ослобођен, а тужилаштво привремених приштинских институција је истрагу затворило 2017. године.

