Индијски премијер Нарендра Моди пустио је данас у рад први воз на водоник у земљи, чиме је Индија постала једна од ретких држава које користе ову технологију у железничком саобраћају.
Воз са десет вагона саобраћаће на релацији између градова Џинд и Сонипат у северној држави Харијана, а део је шире стратегије Индије да развије чисте технологије у транспорту и смањи штетне емисије из сектора саобраћаја, преноси Ројтерс.
За разлику од класичних електричних возова који енергију добијају из надземних водова, воз на водоник производи електричну енергију у самом возу помоћу горивних ћелија.
Хемијска реакција између водоника и кисеоника производи електричну енергију, док су једини директни нуспроизводи вода у облику водене паре и топлота.
Пројекат укључује и посебну инфраструктуру за складиштење, компресију и пуњење водоника у граду Џинд, чиме је, према наводима индијских власти, створен први интегрисани водонични железнички систем у земљи.
Воз има погонски систем са водоничним горивним ћелијама снаге 1.200 киловата, оперативну брзину од 75 километара на час и пројектовану максималну брзину од 110 километара на час, док капацитет воза износи око 2.600 путника.
ФОТО: TANJUG/Indian Ministry of Railways on X via APИндијске власти посебно истичу вишеслојни систем безбедности, који укључује детекторе цурења водоника, сензоре за топлоту, пламен и дим, аутоматско затварање довода горива и сталну вентилацију која спречава накупљање гаса, преноси портал „Индија тудеј“.
Воз је развијен и произведен у Индији, а пројекат представља наредну фазу модернизације железнице након масовне електрификације мреже дуге око 70.000 километара.
Немачка је била прва земља која је увела комерцијалне путничке возова на водоник, док пилот пројекте развијају Француска, Италија, Кина, Јапан и друге земље.
За разлику од већине постојећих пројеката који користе мање композиције од два до четири вагона, Индија је развила воз са десет вагона намењен редовном путничком саобраћају.
Увођење воза на водоник представља део шире индијске енергетске транзиције, чији је циљ да железнички сектор достигне нулту емисију угљен-диоксида до 2030. године.
